Preživeti razočaranje

U životu ne bude sve uvek onako kako smo očekivali – daleko od toga. Bilo da smo imali prevelika očekivanja, bilo da nas je snašla neka nevolja, osetimo se razočarano, postavljamo sebi pitanje: „Zašto baš ja?“, nekada nas obuzme i očajanje. Međutim, na razočaranja ne bi trebalo gledati kao na razlog za deprimiranost, već kao na izazove.
To je mnogo lakše reći nego učiniti, naročito ako se nađete u zaista teškoj situaciji. Sitnih razočaranja bude relativno često; recimo, nije bilo vaše omiljene vrste hleba u prodavnici – ali se s njima ne izlazi na kraj jako teško, osim ako ste od onih koji od svega prave dramu. Međutim, dešavaju se i teške nevolje; recimo, celog života se trudite, dobar ste đak, nađete solidan posao, muža koji je dobar čovek, imate finu decu, a onda otkrijete da bolujete od teške, potencijalno smrtonosne bolesti, što je nešto za šta ste znali da postoji, ali vam je delovalo kao da se takve stvari dešavaju drugim ljudima. I, uprkos svim dotadašnjim uspesima, razočarate se u sam život. Sve ste uradile kako treba i „po propisu“, zašto sad ovo?
Na „zašto“ nije moguće odgovoriti, ali nije zaista ni neophodno. Mnogo je važnije odlučiti šta ćete tad. Hoćete li se fokusirati na tu jednu lošu stvar, hoće li to postati centar vašeg života i razlog za očajanje? Ili ćete se setiti svega onog što je u vašem životu dobro (uspešno završena škola, posao koji volite, muž i deca koje volite još i više, dobri prijatelji…)? Vaš odgovor na ovo pitanje će u velikoj meri odrediti kakav će vam život dalje biti.
Kada vas zadesi teška nevolja, osetite šok i neretko se razočarate u život. Ipak, tu se ne treba zaustaviti. Ne treba očajavati. Ma koliko teška vaša nevolja bila, nije vam upropašćen život. Ne može da bude, dokle god ste živi i borite se. Ako je potrebno, stavite na papir sve ono što je i dalje dobro u vašem životu – toga sigurno ima. Da biste to dobro zadržali, ne smete da klonete duhom i prepustite se beznađu. Umesto toga, crpite snagu iz samog prisustva voljenih bića oko vas, iz prošlih uspeha, pa i iz maštanja o onome što biste u budućnosti, čak i uz nevolju koja vas je snašla, još mogle da postignete. I borite se.
Borite se kao da se borite za život sam – što je nekada i bukvalno istina, a nekada u prenesenom značenju, ali podjednako istinito. Već sam čin borbe, osećaj da i dalje pokušavate, neće vam dati da očajavate, bar ne konstantno. Teških trenutaka, pa i perioda, svakako će biti, kao i trenutaka kada budete osećali da više nemate snage, da nema ni smisla više pokušavati… Svaki put kad se to desi, setite se zbog čega se borite, šta je sve to što želite da zadržite u svom životu (pored samog života) – i nastavite da pokušavate. Ne gubite nadu (dešavalo se da ljudi nesrećom dospeju na pusto ostrvo i da tamo, usled gubitka nade, umru prilično brzo, a fiziološki govoreći mogli su da prežive nekoliko puta duže i da dočekaju spasioce – ne u najblistavijem izdanju, ali živi i sposobni za potpun oporavak), jer će vam to uništiti život pre nego bilo koja druga nevolja, ma koliko teška bila.
Šta god da se desi, koliko god teško razočaranje bilo, ne dajte se, već to tretirajte kao još jedan izazov u životu – i u najvećem broju slučajeva ćete uspeti. Znamo koliko to može biti teško i zato naše čestitke za hrabrost svakome ko je makar pokušao.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.