Ritual porodičnog obroka

Svi su pretrpani poslom. Sin pojede parče pice koje je kupio usput. Ćerka je ponovo na dijeti (više i ne brojite koji joj je to put), pa je uzela samo jogurt. Muž će kasno doći s posla i na brzinu nešto pojesti pre nego što padne u krevet. Vi bezvoljno jedete nešto čemu je bilo potrebno maksimum 20 minuta da se spremi.

To je, nažalost, sve češća slika u našim porodicama. Ne postoji više porodično okupljanje za stolom; svako je zauzet nekim svojim problemima. Nekad je postojalo svakodnevno porodično okupljanje za jedan obrok; onda se to svelo na okupljanje za nedeljni ručak. Sada čak ni to nije redovno – sin će otići kod prijatelja, ćerka kod dečka ili kod drugarice, muž će gledati utakmicu… Svako će se opet baviti nečim svojim – a ne valja tako.

Ne radi se ovde samo o tome da je zdravo da svako dobije makar jedan „pošten, kompletan obrok“ dnevno; porodično okupljanje za stolom ima veoma važnu ulogu u porodičnom životu. Time se jačaju veze između članova porodice i povećava međusobna bliskost. Tu se može pričati o nekim problemima koje će onda, zajednički, cela porodica da reši; tako se onaj ko u tom trenutku ima problem nikad neće osetiti usamljeno i napušteno, čak i ako niko u toku razgovora ne smisli neki konkretan način da se problem reši. Porodični obed je takođe i način da se sa porodicom podele lepe stvari, neki srećni trenuci koje su pojedini članovi doživeli u toku dana.

U principu, trebalo bi da je moguće, ma koliko svima bili pretrpani rasporedi, naći vreme kada se ipak svi mogu okupiti za jedan obed. Tu je najčešći problem kako ubediti decu da učestvuju u tome; treba ih na neki način „namamiti“. Dobro je ponuditi veći izbor jela kako bi se našlo po nešto za svaki ukus; takođe, nije loše povesti decu u nabavku namirnica i pustiti ih da ponešto i sama odaberu. Možete ih i pustiti da se motaju po kuhinji dok kuvate, jer će tako videti koliko je truda potrebno uložiti u lepu večeru, pa će više ceniti vaše napore (naravno, poželjno je da ne kukate dok to radite, ma koliko umorne bile). U toku same večere, dobra je ideja da ne insistirate na stvarima koje bi bile problematične (recimo, ako dete ima problema u školi, ne treba ga prisiljavati da o tome priča, nego je bolje sačekati da samo poželi da govori o tome). Obavezno je u toku večere isključiti televizor kako bi razgovor bio moguć.

Tempo današnjeg života je znatno brži nego što to bilo kome prija, a problema kao da je sve više. Porodični obed ima veliku ulogu u pomaganju svim članovima porodice, jer im pruža osećaj da zaista imaju dom, „gnezdo“, mesto u koje mogu da se sklone i gde će bar nakratko biti bezbedni od svega, mesto gde mogu da „napune baterije“ i ponovo se sledećeg dana suoče sa problemima svakodnevice. To je samo jedan obrok dnevno, samo sat vremena zajedno sa porodicom – ali zaista mnogo znači.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.