Savršeni objekat – kosa

Kosa je oduvek bila objekat modnih inovacija i služila da se „izrazimo“, prikažemo svoju pripadnost određenoj grupi, ili pak otpor i jedinstvenost. Ovo nije nikakav izum modernog doba, već se to proteže kroz istoriju: valja se setiti frizura starih Egipćana, renesansnih kovrdžica ili strogih viktorijanskih punđi.

Saglasno ovoj potrebi, produkcija raznih predmeta za „aranžiranje“ kose konsekventno je postajala sve veća, da bi dosegla svoj maksimum u eri kojom dominira zakon potrošnje. Iako mnoge od nas i nisu svesne toga, objekti poput četke, ogledala ili šnala spadaju u „nesvesni“ inventar i naprosto se podrazumevaju u svakodnevnom životu, poput sapuna ili vode. Postmoderna eksplozija šnalica, gumica i raznoraznih ukrasa prekrila je toaletne stolove, zavukla se u džepove i tašne. Ukratko: kosa u XXI veku predstavlja pravi fetiš.

Ipak, XX vek donosi potpunu fiksaciju na lepotu kose. To se može hronološki iščitati iz liste patenata napravljenih da olakšaju i unaprede oblikovanje vlasi. Prvi fen za kosu, na primer, izmišlja Aleksandar Godfoa 1890. Prvu spravu za pravljenje uvojaka patentirao je Amerikanac afričkog porekla po imenu Solomon Harper davne 1930. Među ovim pronalazačima ima dosta žena: jedna od njih je Lida D. Njuman, takođe Amerikanka afričkog porekla, koja je 1898. patentirala novi i bolji model četke za kosu.

Danas je teško načiniti revolucionarni pronalazak kada je kosa u pitanju, u poplavi bezbrojnih predmeta i načina kako da od svoje glave, npr: napravite glavu Marsovca ili holivudske dive. Dovoljno je prepustiti se rukama veštih frizera i pustiti mašti na volju…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.