Slatko da slađe ne može biti

Čokolade, torte, sitni kolači, ušećereno voće… Spisak slatkišta može se beskrajno rastegnuti, posebno kada su u pitanju ljubitelji slatkog ukusa. Sve češće se, međutim, mogu čuti upozorenja na negativno dejstvo šećera, kao i na spregu konzumacije većih količina slatkog i različitih oboljenja. U „divljim“ dijetama koje, nažalost, iskuse mnoge tinejdžerke ali i starije žene, jedno od „pravila“ glasi da – slatkiše treba izbaciti. No, takve dijete najčešće su zasnovane na pogrešno protumačenim činjenicama, i čak i kada ostvare efekat gubljenja težine, to nije dugoročno, a često kao posledicu ostavljaju zdravstvene probleme.

Da li se treba odreći slatkiša? Nutricionisti (koji znaju svoj posao) slažu se u jednom: nijedna vrsta hrane ne sme biti radikalno eliminisana, dok je pametna ishrana stvar prave mere. To važi i za šećer: kada je konzumiran u razumnim količinama, neće stvoriti probleme. Ukoliko se ipak pretera, postoji rizik od preterane gojaznosti, karijesa i povećanog nivoa triglicerida u krvi. Ove bolesti obično su skopčane i sa nizom drugih faktora u ishrani i načinu života, tako da šećer nije isključivi „krivac“.

Štaviše, najnovija istraživanja ističu da je najčešći uzročnik povećane telesne težine i propratnih problema – ishrana sa visokim procentom masti. Dakle, za regulisanje telesne težine najbolja je tzv. low-fat dijeta, u kombinaciji sa povećanom fizičkom aktivnošću. Postoje čak podaci o populacijama koje konzumiraju znatno veće količine šećera, a pri tom procentualno spadaju u „mršavije“.

Kako god bilo, pravilo dobre mere jeste zlatno pravilo ishrane. Umesto iscrpljujućih dijeta i odricanja od hrane (do granice padanja u nesvest), treba se konsultovati sa stručnjakom i pozabaviti rekreacijom i zdravim životom. U tom slučaju, povremeni „izlet“ u svet slatkog neće škoditi, već će, naprotiv, popraviti raspoloženje i obradovati nepce…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.