U trendu

Šta se žene (ne) stide da pitaju ginekologa?

Da li smo i dalje konzervativne? Šta je to što nam je neprijatno da pitamo svog ginekologa?

„U ovo razgolićeno vreme, od stida je ostao samo naziv „stidni brežuljak“, što je sa stanovista zdravstvene kulture dobro, jer je sve manje tabu tema i pacijentkinje otvoreno i zahtevno pristupaju svom ginekoloskom pregledu“, kaže za Superženu B92.net ginekolog dr Marica Đuran.

Ipak, kako kaže, još se mogu čuti pitanja poput „da li sam dovoljno čista“, „povremeno osećam neprijatan miris“, „da li me partner vara ako imam česte ginekološke infekcije“, „prenosi li se kandida polnim putem“, „mogu li dobiti Hlamidju na bazenu“, „da li ih kondom štiti od trudnoće“.

„Žene pitaju i da li su frigidne ako ne mogu da opipaju tačku G, da li može da se zatrudni ‘preko veša’, da li smeju da imaju odnos u toku menstrualnog krvarenja, da li je analni seks dozvoljen, moze li se preneti herpes sa usana na genitalije, da li je depilacija obavezan vid higijene, šta je sa seksualnim odnosima u trudnoći, da li je seksualna apstinencija nezdrava…“, objašnjava dr Đuran.

Uz sva ta pitanja, u praksi se dešava da se, prema rečima doktorke, pacijentkinje postide i „kada izvadimo tampon, ili deo „igračaka „.

„Ono što bi se očekivalo od lekara jeste da svojim pristupom učini da nema tih prepreka za neugodna pitanja. Da poput Botičelijevog ‘Proleća’ vidi i onu nagu i onu obučenu Floru, te da se određenom pomoći. što terapijom,što savetom, žena oseti lepršavom i sigurnom“, kaže.

Žene pitaju ginekologa i da li je „normalno da moj dečko želi svaki dan seks“, ali i „da li je normalno da je moj dečko toliko lenj da me se seti retko“.

„Tabu tema je i veličina polnog organa muškaraca, tacnije neslaganje u fizičkim karakteristikama vagine i penisa, što nema veze sa telesnom visinom, vec jednostavno neke su žene preuske a neke preširoke za određenu formu penisa. Počinje sa žalbom na bolnost pri odnosu, a vrlo često je u pitanju baš ta smetnja“, objašnjava dr Đuran.

Na Balkanu je jo uvek prisutan tradicionalni vid razmišljanja ,ali se susrećemo i sa nužnim promenama.

„Čak i naziv mog zanimanja, lekar za žene, možda će morati da se menja. U parksi imam i transeksualne osobe, tako da među pacijentima ima i muških imena, rodno muškarac, po polu žena. Njima je posebno teško što imaju ginekološki pregled, jer to još uvek svedoči da su rođeni kao ženski pol. One koje su promenile sasvim svoje organe , ipak pre toga moraju da obave i ginekološki pregled. Tako je jedna pacijentkinja, nakon potpune izmene morfologije, zadovoljna mojim pristupom, poslala i svoju sestru na pregled. Gospođa je ušla i rekla ‘Pozdravio Vas je moj brat, vi ste bili poslednji ginekolog u njegovom životu'“, priča dr Đuran.

Zanimljivo je i da su ginekološki pregledi posebno neprijatni istopolno orijentisanim ženama.

„Tu se srećemo isto sa dozom otpora, što meni nikad neće biti jasno – zašto je njima toliko mrzak spekulum, ili bar imaju potrebu da to naglase. .Ali, to su već psihološka pitanja“, kaže.

Lekar treba da svakom pacijentu pristupa etički u smislu svoje profesije, tako da mora da uvažava i te novine koje donosi novo vreme, navodi dr Đuran.

„Primećujem da sve više ćerke dovode svoje majke na pregled i to me raduje, jer redovan ginekološki pregled je neohodan i jednima i drugima“, dodaje.

Danas, neka pitanja nekim ženama stvaraju neugodnost, dok se druge razmeću tim istim pitanjem, koje je za njih više retoričko pitanje, nego stvarno, primećuje dr Đuran.

„Obično se to odnosi na seksualnost, učestalost i kvalitet odnosa. Telo žene nije odvojeno od njenog duha i duše, tako da često i neka psihička stanja bivaju zamaskirana raznim tegobama, pa je ginekologu potrebna i veština psihologa kako se ne bi zbunio da smetnje sa ‘peckanjem’ pri odnosu prestaju nakon raskida veze i pronalaženja onog sa kojim je ništa „ne pecka“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (2)