Starenje lica – mladost duha (2)

Mora se, ipak, priznati da je teško odoleti pritisku zova „ostani mlad(a)“ ili ponekad ne pozavideti fantastičnim telima i licima svetskih zvezda. Ali, sve ima svoju cenu. Posedovanje sopstvenog identiteta važnije je od svega – nakon niza operacija, mnoge ličnosti iz sveta poznatih skoro uopšte ne liče na „bivše“ sebe. Kada, na primer, Šer peva „If I could turn back time“, pažljivim slušaocima to zvuči paradoksalno, imajući u vidu saznanja o broju operacija nosa, lica i tela.

Kupovina novog tela može biti varljiva aktivnost: izgubite li sebe, to prelepo lice počeće da puca po šavovima, a posle toga možda neće preostati ništa za gledanje. Lešek Kolakovski u jednoj priči govori o mladiću koji je u želji da zauvek održi svoje lepo lice – kupio specijalnu kutiju „za čuvanje lica“… Na kraju je (budući da je dugo živeo kao čovek bez lica) sećanje na njegovu lepotu iščilelo, a lice je završilo kao ishabana fudbalska lopta. Zaista, ne treba nemilice brisati nanose godina: možda svaka bora čuva uspomenu na neki lep događaj. Izbrišete li sve bore, izbrisaćete i deo svoje prošlosti.

Stoga zaboravite horor priče iz ženskih časopisa tipa „probudila sam se na svoj 40. rođendan i shvatila da imam bore“. Nije to najstrašnija (niti najvažnija) životna tema, dok vaša privlačnost sigurno ne leži u nekoliko linijica više ili manje. Mladost je, pre svega, mladost duha, dok plastična lica kreirana hirurškim skalpelom u većini slučajeva ne plene pravom lepotom, što je i cena maske. Starenje ne treba shvatiti kao gubitak mladosti i lepote, već kao potpuno novo životno doba koje nosi puno lepog sa sobom. Zato, nemojte zatezati bore…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.