U trendu

Stop preteranoj analizi!

Mada ovu osobinu imaju i neki muškarci, kod žena je znatno češća: sklonost ka previše analize, to jest, ka postavljanju previše pitanja. Ta osobina može prilično da vam zagorča život, pa bi bilo dobro osloboditi je se.
Na šta tačno mislimo? Na sklonost da se sve, pa i najmanja sitnica, izanalizira praktično do besmisla. Recimo, višednevno razmišljanje i uzrujavanje zbog usputne primedbe koju je izrekla vaša prijateljica. Ili, partner vas pogleda „ovako“, a ne „onako“, i onda se danima pitate šta bi to moglo da znači i po glavi vrtite najrazličitije moguće scenarije, jedan neverovatniji od drugog. Nekad postoji čak i krupniji problem – ali za koji znate da ga u tom trenutku ne možete rešiti i da vam ne vredi da lupate glavu oko toga, ali niste u stanju da se suzdržite (recimo, čekate na rezultate analize koja treba da vam kaže da li je promena na nekom vašem organu benigne ili maligne prirode – jeste da se radi o zastrašujućoj stvari, ali dok rezultat ne stigne, vi tu ama baš ništa ne možete, osim da se ne nervirate).
Problem s preteranom analizom i previše razmišljanja je što vas uzrujavaju, stavljaju vas pod dodatni stres – i što su potpuno beskorisni, jer ništa konkretno ne radite, samo mučite sebe zamišljanjem najneverovatnijih scenarija. A kad dođe do stani-pani, do razrešavanja konkretnog problema (onda kada ga uopšte ima, kad se ne radi o nekoj sitnici koju ste, sasvim moguće, samo vi primetili), ispadne da vam sve to razmišljanje nije bilo ni od kakve pomoći, samo vas je iznurilo i iznerviralo – nekad to dovede čak i do toga da se, na primer, na radosnu vest osećate iznervirano, jer ste u sebi očekivali nekakvu strahotu. Dodatni problem je što ovakvo opsesivno razmišljanje stvara naviku, jer se vi, dok to radite, osećate kao da radite nešto veoma važno – a zapravo gubite vreme i uz to trujete sebe negativnim osećanjima pošto se usredsređujete samo na ono što je loše.
Da ne bude zabune, jeste potrebno razmisliti o problemima – ali ne onda kad problema i nema, ili o problemu razmišljati, razmišljati, razmišljati, a ne činiti ništa konkretno. Sad, ako i vi imate naviku da previše analizirate svaku situaciju, šta da učinite?
Jedna korisna fora jeste da, kad god sebe uhvatite u opsesivnom razmišljanju, kažete sebi: „Prestani!“. Možete pri tom i da zamislite da ste sebe lupili po prstima, kao dete koje bi da dotakne vrelu ringlu ili da gurne prste u šteker. Druga fora jeste da krenete u akciju, bilo kakvu koja će vam skrenuti misli – u sređivanje kuće, izlazak s prijateljicom, džoging… Fizička aktivnost pomaže. A možete i da za svaki dan odvojite neko vreme specijalno za „opsesivno razmišljanje“, i da se tog vremena držite (podjednako opsesivno). To može biti 15 minuta, ili i čitav sat ako imate toliko vremena. Ono što većina primeti, kada dođe do raporedom određenog vremena za ovu vrstu razmišljanja, jeste da se radi o nečemu oko čega su bespotrebno digli preveliku frku – i da to vreme mogu korisnije da upotrebe radeći nešto drugo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.