Svetovi mode (1)

Visoka moda, kao jedan od oblika savremene umetnosti, odavno je (oštrom granicom) razdvojena od svakodnevnih, populističkih vidova odevanja. Danas se pojedini modeli „instaliraju“ u velikim svetskim muzejima poput Gugenhajma, dok kreatori neretko imaju status genija.

Najčistiji sublimat ovakvog ekskluzivnog statusa mode je bez sumnje haute couture. Pod ovim pojmom krije se više značenja: pored standardnog – visoka (i skupa) moda namenjena isključivo odabranima, haute couture znači i umetnost (veštinu) kombinovanja ideja, šivenja, izrade materijala, ukratko – produkovanje (odevnog) umetničkog dela.

Reč haute couture biva skovana 1858, kada Charles Frederic Worth osniva prvu „kuću“ haute couture-a koja izrađuje odeću za probrane klijente. Danas u „odabrane“ gurue spada (zvanično) 18 francuskih modnih kuća: Balmain, Pierre Cardin, Carven, Chanel, Christian Dior, Louis Feraud, Givenchy, Lecoanet Henant, Christian Lacroix, Lapidus, Guy Laroche, Hanae Mori, Paco Rabanne, Nina Ricci, Yves Saint-Laurent, Jean-Louis Scherrer, Torrente i Emanuel Ungaro.

Postoje, takođe, veoma strogi kriterijumi koji se tiču klasifikacije (i ulaska u svet) haute couture-a. Zvanično, to je postojanje najmanje 15 radnika u „radionicama“ modne kuće, kao i (redovno) učestvovanje na proleće/leto i jesen/zima revijama u Parizu, gde se prezentuju dnevni i večernji modeli. Nezvanični kriterijum podrazumeva harizmu kreatora i bleštavi elitistički oreol visoke mode kojim se tradicionalno kite (bogati) poklonici. Ili, kako to Iv Sen-Loran kaže: „Haute couture čine tajne prenete sa generacije na generaciju.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.