„To su moje krpice!“

Postoje osobe koje su veoma drage i sa kojima ste, možda, bliske, a koje maltene svaki put kad dođu kod vas požele da uzmu nešto vaše. Ne da pozajme, niti da tu stvar kupe od vas. Nego da im je vi date. Takvo ponašanje ume prilično da nervira.
Ta osoba, skoro svaki put kad dođe kod vas, razgleda šta sve imate. Vaše pokućstvo. Ukrase. Diskove s muzikom ili filmovima. Vašu odeću, vašu šminku. To vam ne bi posebno smetalo – voli da razgleda, šta sad, to nije nikakav zločin – da prilikom razgledanja za ovo ili ono ne kaže nešto kao: "Jao, divne su ti ove vaze, imaš dve, mogu li ja da uzmem jednu?", ili: "Predivna ti je ova bluza, da li bi je dala meni?". Da se to desi jednom-dvaput, moguće je da biste željenu stvar poklonili toj osobi; da zamoli da joj tu stvar pozajmite, ili da želi da je otkupi od vas, i to bi, bar za neke stvari, bilo prihvatljivo. Ali ne; ta osoba bi maltene svaki put kad dođe kod vas da joj poklonite neku od vaših lepih stvari, a vi niti želite da se odreknete svojih stvari, niti finansijski možete sebi da priuštite da poklanjate toliko koliko bi ona želela da prima.
Ta situacija bi mogla da bude jako neprijatna, jer vam takvo ponašanje smeta, a sa druge strane, ta osoba vam je draga, ima puno divnih osobina, i zato se ugrizete za jezik kad poželite da joj odbrusite da sama kupi sebi ono što želi, ne da gleda u vas kao kučence koje očekuje poslasticu. Šta tada?
Ukoliko ste sa tom osobom bliske (ako niste, možete jednostavno znatno ređe da je puštate da dolazi kod vas, pa će vas manje nervirati), možete sve okrenuti na šalu i detinjasto ponašanje, i reći nešto kao: "To su moje krpice, ja ne tražim tvoje!". Teško je osetiti se uvređenim nakon nečeg takvog, a poruka je ipak prenesena.
Da ne bude zabune, ne kažemo da treba biti sebičan i nikada nikom ništa ne davati – ali niste obavezne ni da sve svoje stvari poklonite nekome ko to zatraži.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.