Oprez: Znaci da imate posla sa ženskim PSIHOPATOM

Kada su u pitanju psihopate, većina primera su muškarci. To važi i za izmišljene likove, poput Hanibala Lektera i Džima Morijartija, kao i za psihopate iz stvarnog života, poput Čarlsa Mensona i Teda Bandija. Ali šta je sa ženama? Postoji li tako nešto kao ženski psihopata?

Istina je da ne čujemo puno o ženskim psihopatama. Retko su prikazani u fikciji – jedini zapaženi izuzeci koje se gotovo svako može setiti su likovi Glen Klouz u filmu „Fatalna privlačnost“, Eni Vilks u „Misery“ i Ejmi Djun u „Gone Girl“.

Ali, one se u naučnoj literaturi retko proučavaju. Ovo ne znači da žene psihopate ne postoje. Zapravo, nekoliko studija koje su sprovedene govore da 17% žena zatvorenika odgovaraju kriterijima psihopata (u poređenju sa 30% muškaraca zatvorenika).

Ali kakva je situacija van zatvora? Kakve su šanse da sada u realnom životu upoznate ženskog psihopatu?

Šanse su prilično dobre. Procenjuje se da jedna od 100 osoba odgovara definiciji psihopate. Ali većina nisu ubice. Većina psihopata, zapravo, izbegava otkrivanje. On može biti vaš lekar, vaš advokat, šef ili saradnik.

Dakle velike su šanse da u životu redovno srećete barem jednog psihopatu i da ta osoba može biti žensko.

No, tu i jeste problem. Budući da retko razgovaramo o ženskim psihopatama ili ih vidimo u vestima ili filmovima, ne možemo ih tako dobro primetiti kao muške psihopate. Delom je zbog toga što ženske psihopate ne moraju nužno da izgledaju i ponašaju se na isti način kao što to čine muškarci.

Važno je imati na umu da je psihopatija je poremećaj ličnosti. Kao takav, klasifikovan je kao mentalna bolest, a mnoge se takve bolesti kod muškaraca manifestuju
drugačije nego kod žena. Na primer, simptomi koje obično povezujemo sa jačim otkucajima srca – bol u grudima, trn u levoj ruci, znojenje – simptomi su koji su najčešće kod muškaraca.

Kada žene pretrpe srčani udar, imaju tendenciju da imaju različite simptome, poput kratkog daha i mučnine. Stereotipna ponašanja psihopata, uključujući zlostavljanje životinja kod nasilnih psihopata i površni šarm kod „uspešnih“ nenasilnih psihopata, daleko su više pokazatelji muške psihopatije.

Dakle, ako želite da primetite ženskog psihopatu, morate da znate kako se ženske psihopate mogu razlikovati od muških. Evo dve ključne razlike:

1. Razlike u narcizmu
Narcizam je vrlo prisutan kod svih psihopata. To znači da sebe vide superiornijima od onih oko sebe. Ali ovaj narcizam se različito ispoljava kod muškaraca i žene. Muški narcisi su obično vrlo skloni hvalisanju i „podizanju u nebesa“ svojih dostignuća i superiornosti u stvarnom životu i na društvenim medijima.

Nemaju problema da vam kažu u lice da su bolji od vas. Žene psihopate su različite. One su skrivenije u svojim narcisoidnim sklonostima. Osmehuju vam se i hvale vas otvoreno u lice, ali iza vaših leđa misle da su mnogo bolje od vas. Jednostavno nisu direktne sa vama, pričaće vam jedno, misliti sasvim suprotno.

2. Razlike u agresiji
Muške psihopate imaju tendenciju da svoju agresiju prikazuju. Uključuju se u fizički napad, zlostavljaju životinje ili počinjavaju nasilne zločine. Ovo može objasniti zašto je broj psihopata u muškim zatvorima dvostruko veći od onog u ženskim zatvorima.

Kako su muškarci psihopati skloniji nasilničkom ponašanju, verovatnije je da će ih uhapsiti i zatvoriti.

One su vešte u dokazivanju da vi niste normalni, toliko da mogu učiniti da sumnjate u sopstveni razum. Odbacuju vas i manipulišu vama kako bi ostvarile svoje ciljeve. Ako odbijete da idete rame uz rame sa njima, rizikujete da u njihovom društvu naštetite sebi. One su majstori u povlačenju konaca poput lutkara.

Na kraju se glavna razlika svodi na ovo: Muške psihopate zadaju fizičke udarce, a ženske daju hladne emotivne i duševne udarce.

Šta bi trebalo da učinite ako sumnjate da u vašem životu vreba ženski psihopata?

Prvi korak je njihova identifikacija, što može biti mnogo teže nego što mislite. Uprkos onome u što nas filmovi teraju da verujemo, većina psihopata nisu psihotične i besne ubice.

Umesto toga, većina je ono što psiholozi nazivaju „uspešnim psihopatama“ – oni su vaš izvršni direktor, lekar, advokat ili neka vrlo poznata osoba sa malih ekrana koju možda glorifikujete (sve su to profesije sa visokim postotkom psihopata).

Dakle, to je dobra vest: Ako u vašem životu postoji psihopata, verovatno vas neće ubiti. Ali evo loše vesti: Verovatno će vam od života napraviti pakao na manje očigledan
način. Zbog toga je otkrivanje ključno.

Šta ako ste identifikovali psihopatu u svom životu?

Malo šta možete učiniti da promenite psihopatu. Biti psihopata nije izbor, to je nešto što je utkano u mozak ljudi. Na primer, kada ljudi gledaju uznemiravajuće slike ili nemoralno ponašanje, psihopate (i muške i ženske) pokazuju smanjenu aktivnost u amigdali, delu našeg mozga koji kontroliše i obrađuje emocije, u poređenju s nepsihopatima.

To objašnjava zašto na psihopate ne utiču patnje drugih ljudi; njihov nedostatak empatije seže duboko u njihovu neurološku strukturu. U određenom smislu psihopatija je bolest emocionalnog sklopa mozga, posebno dela koji se bavi emocijama.

Dakle, ako ne možete ubediti psihopatu u svom životu da se promeni, šta možete da učinite? Često se događa da je jedini način da pobedite psihopatu je da odbijete da igrate njihovu igru. Ne upuštajte se u njihove tračeve, niti bilo kakvea ktivnosti.

Ne uzimajte mamac kada vam ga „bace“. Nikako ne dopustite da vas zastraše. A ako sve ovo ne pomogne, učinite ono što čine žrtve u svim onim filmovima o teškim psihopatama. Bežite od njih!

1 komentar
  1. Anonimni

    Ništa manje nije ženskih nego muških psihopata.

Napišite komentar