Uživanje u mirisima: aromaterapija

U svakodnevnoj produkciji stresa treba konstantno osmišljavati male strategije opuštanja, koje će učiniti da se organizam vrati u prvobitno stanje homeostaze. Jedna od mogućih metoda, posebno omiljena na Zapadu, jeste tzv. aromaterapija.
Sam termin je relativno nov: skovao ga je Rene Maurice Gatefosse početkom 1930-tih. Pomenuti gospodin slučajno je otkrio lekovito dejstvo ulja lavande prilikom incidenta u laboratoriji kada je opekao ruku, i potom zalečio povredu uljem. Pored pomenutog, takozvana esencijalna ulja imaju i druga lekovita i opuštajuća dejstva. Ova ulja dobijaju se putem različitih procesa ekstrahovanja iz cveća, lekovitih trava i voća, a karakteriše ih specifičan i izuzetno prijatan miris (aroma), na osnovu čijeg dejstva je metoda i dobila ime.
Načini upotrebe i dejstva esencijalnih ulja su raznovrsni: pored udisanja prijatnih mirisa, mogu se dodati u vodu za kupanje ili direktno naneti na kožu (u odgovarajućem obliku).
Naravno, treba razlikovati trivijalnu upotrebu koncepta "aromaterapije" od one prave, za koju se njeni poklonici zalažu, a koja podrazumeva suštinsko blagotvorno dejstvo mirisnih ulja na organizam. Dakle, nije dovoljno kupiti "mirišljavu sveću" na ulici, potom je zapaliti, i očekivati čudo – maksimalno postignuće će biti prijatna atmosfera u prostoriji. Prilikom kupovine esencijalnih ulja neophodno je obratiti pažnju na njihov sastav, tj. da li su u pitanju prirodna ulja ili sintetičke arome.
Aromaterapija možda nije u stanju da stvori čudo, ali svakako predstavlja prijatno iskustvo intimnog kontakta sa sopstvenim telom u mirisnom okruženju – stvar koju treba probati, posebno u kombinaciji s bliskom osobom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.