Uzroci žeđi

Svi mi osećamo žeđ, to jest, skoro svi; u slučaju adipsije (bolest nervnog sistema koja se javlja kad receptori žeđi ne prenose podsticaj mozgu), oboleli nikad ne oseća žeđ, pa mora naučiti da u pravilnim intervalima pije vodu kako ne bi dehidrirao, iako ne oseća potrebu za tim. Svi ostali osećaju žeđ, samo uzroci žeđi mogu biti različiti.

Ukoliko smo zdravi, tečnost gubimo samo mokrenjem, znojenjem i disanjem – i, naravno, izgubljenu tečnost moramo nadoknaditi kako bi naš organizam mogao normalno da funkcioniše. Žeđ će najčešće izazvati povećana količina natrijuma u krvi – krv postaje preslana. Tada bubrezi dobijaju komandu da štede vodu, jer je nema dovoljno, pa mokraća tada postaje tamnija i koncentrisana. Tako se uštedi izvesna količina tečnosti, ali to nije dovoljno za normalan rad organizma, pa se javlja osećaj žeđi.

Uzrok žeđi može biti i gubitak krvi, ili naglo snižavanje krvnog pritiska. Tada će oslabiti funkcija srca, to jest srce će u aortu izbacivati manju količinu krvi. Bubrezi i tada dobijaju signal da štede vodu, ali to opet nije dovoljno, pa se javlja i osećaj žeđi kako bi se tečnost nadoknadila. Konačno, još jedan „zdrav uzrok“ žeđi je i takozvana „žeđ govornika“, tako nazvana zato što se najčešće javlja prilikom dugotrajnog govorenja koje dovodi do prekomerne suvoće sluzokože usne šupljine i grkljana.

Prilikom nekih bolesti takođe može doći do osećaja žeđi. Jedan od uzroka može biti povišena telesna temperatura: organizam se od vrućine brani tako što svoju toplotu predaje okolini povećanim dotokom krvi u periferne delove tela. To uzrokuje znojenje; kad se znojenjem izgubi previše tečnosti, javlja se osećaj žeđi kako bismo tu tečnost nadoknadili. Još jedan simptom bolesti koji uzrokuje žeđ je proliv – tom prilikom se iz organizma izbacuje velika količina tečnosti (čak do deset litara u jednom danu!). Proliv najviše ugrožava decu i starije osobe – dečji organizam se uglavnom sastoji od vode, a stariji ljudi slabije osećaju žeđ.

Alkoholičari osećaju žeđ jače od drugih, jer alkohol uzrokuje povećano izlučivanje tečnosti iz tela. Za to su dovoljne tri čaše vina ili piva. Naravno, ovde je glavni problem taj što se žeđ gasi novim alkoholom, pa se opet ožedni, pa se unosi nov alkohol… Nepotrebno je reći, jetra i bubrezi u svemu tome baš i ne uživaju. Pojačan osećaj žeđi je iz više razloga redovna pojava i kod dijabetičara. Neke duševne bolesti, kao šizofrenija i bulimija, mogu izazvati pojačan (i potpuno nepotreban) osećaj žeđi (u šizofreniji se vodom „čisti duša“, a u bulimiji „ispiraju creva“ – ovde govorimo o 15 litara unete vode dnevno).

Kako znati da li je vaš osećaj žeđi zapravo simptom neke bolesti? Pogledajte koliko puta vas u toku noći probudi žeđ – ako je to više nego dva puta u toku jedne noći, to je signal da nešto nije u redu. Isto tako, više od tri i po litra izlučene tečnosti dnevno može biti znak šećerne (ili neke druge) bolesti, pa bi trebalo da se u vezi s tim konsultujete s lekarom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.