Veličina odeće

Odete u prodavnicu da kupite neki komad odeće. Tražite svoj uobičajeni konfekcijski broj, isprobate odeću – premalo! Tesno, jedva ste se uvukle (ako vam je uopšte uspelo da se uvučete)! Neophodan vam je veći broj! Još gora varijanta: kupite odeću bez isprobavanja, i tek kad prvi put pokušate da je obučete, otkrijete da vam je premala. Koja god da je varijanta, odmah se upitate: joj, zar sam se toliko ugojila? Trk na vagu! Vaga pokazuje da se niste ugojile, ali šta znate, možda vam se nezgodno preraspodelila vaša uobičajena težina, ili… Ma, da li se to konfekcijski brojevi smanjuju?
Sad već zaintrigirane, zovete najbolju prijateljicu i sve joj ispričate. Ona vam prizna da je i sama imala slično iskustvo, ali je mislila da se ugojila. Dakle, niste samo vi u pitanju. Raspitujete se dalje, kod koleginica i komšinica – sve su isto primetile i mislile da je stvar u njima, da je problem samo njihov. Očigledno nije. Počne rasprava: o čemu se tu radi?
Jedna teorija: time se povećava pritisak modnih diktatora na žene da smršaju i forsira se izgled anoreksičnih devojaka. Druga teorija: proizvođači kradu, to jest, zakidaju na materijalu. Ništa se pouzdano ne zna, međutim, ovaj problem nije prisutan svuda – u Americi se dešava upravo suprotno: kupite svoj konfekcijski broj i otkrijete da vam je ta odeća prevelika. Za razliku od naše, američka misterija je rešena.
Amerikanci su sproveli istraživanje posvećeno ovom problemu (ne baš neznatan problem, jer je u Americi prošle godine u prodavnice vraćena prevelika roba u vrednosti od 28 milijardi dolara) i evo do čega su došli: na odeću maksi veličine prišivaju se etikete sa manjim konfekcijskim brojem kako bi se pospešila prodaja, jer je tamo sve više gojaznih ljudi. Ovaj postupak čak ima i ime – "vanity sizing".
Samo se još postavlja pitanje: postoji li negde mesto u kome konfekcijski broj zaista odgovara veličini odeće?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.