Zašto nositi burmu

Venčanje je za većinu ljudi zahtevan, naporan i pre svega lep događaj – neka vrsta zajedničke zabave mladenaca i rođaka/prijatelja, dok je nekada predstavljalo skup simboličkih radnji koje su za cilj imale da isprate i legitimišu vezivanje dvoje ljudi u zajednicu. Od „starih“ običaja nije mnogo preostalo, ali su se neki definitivno očuvali. U području zapadnoevropske kulture (i šire), čin bez kojeg se ne može jeste stavljanje prstena.

Nekada simbolično, stavljanje burme u obredu venčavanja danas je prešlo u modu, gde se ljudi utrkuju ko će imati veći/lepši/skuplji prsten. Izrađuju ih od zlata, dijamanata, raznog dragog i poludragog kamenja, u najraznovrsnijim oblicima/veličinama. U američkim crkvama se, čak, dešava da sveštenik u toku govora koji drži pomene prsten kao važan faktor u očuvanju braka, gde njegova veličina korespondira trajnosti buduće zajednice.

Ranije je, umesto ekonomskog prestiža mladenaca, prsten simbolizovao večnost ljubavi i obostranu vernost. Istoričari početak ove tradicije smeštaju u doba starog Rima, gde je prsten bio simbol ne umiruće ljubavi.

Prvi pomeni se sreću u II veku p.n.e., u delima rimskog komediografa Plauta. U VII veku n.e. biskup/hroničar Isidor od Sevilje piše da je prsten simbol veze između srca supružnika, te da se stoga stavlja na četvrti prst, „kroz koji prolazi vena do srca“. Papa Inočentije III u XII veku odobrava stavljanje prstena kao zvaničan deo svadbenog ceremonijala.

Od simbolike do pragmatike: danas se burma tretira kao konkretan predmet koji se u slučaju razvoda braka može dobro unovčiti (odličan primer za ovo su holivudske zvezde i ličnosti iz sveta šou-biznisa). Koliko god sjajan i skup bio, prsten ipak ne može nadomestiti osnovu bračne zajednice – a to je, bez obzira na trenutnu modu „ekonomskih“ brakova – prava, nepatvorena ljubav.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.