Žene i smanjenje gladi u svetu

Na nedavno održanom Svetskom samitu o hrani u Rimu donet je, između ostalog, zaključak da je ravnopravnost žena u pogledu vlasništva nad zemljom važna instancija u rešavanju problema gladi u svetu. Dakle, davanje zemlje ženama, posebno u državama Afrike i Azije, moglo bi da predstavlja ključ za eliminisanje mnogih problema, jer su, prema raspoloživim podacima, žene produktivnije u poljoprivredi i urednije vraćaju male novčane kredite.

Kada se podaci osmotre na planetarnom nivou, stvari zaista deluju zapanjujuće: ženama pripada samo 1% ukupne zemlje. Premda stvari tako stoje, ženama je i dalje, usled brojnih patrijarhalnih restrikcija, otežano dobijanje vlasništva nad zemljom: primer je Afrika, gde žene obavljaju najveći deo poljoprivrednih radova, a zakonski im pripada manje od petine zemljišta. Ovakvo stanje održava se putem pravnih propisa i tradicije, čija bi izmena predstavljala prvi korak u uspostavljanju ravnopravnosti.

Većina delegata izrazila je nezadovoljstvo ukupnim učinkom Samita, najviše iz razloga što predstavnici razvijenijih zemalja nisu pokazali dovoljno sluha za probleme siromašnih. Ipak, stavljanje težišta na problem gladi u kontekstu ženskog vlasništva i rada predstavlja zavidan pomak. Tako misli i švedski ministar poljoprovrede, Margareta Vinberg: „Kada bi žene u celom svetu imale iste mogućnosti kao i muškarci, tada bismo se mogli rešiti problema gladi u svetu.“ Za ostvarenje ove vizije potrebno je, ipak, više od reči – problem mora biti prepoznat i eliminisan u posebnim pravnim sistemima, što je spor proces bez inicijative na globalnom nivou.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.