Žene u muškom svetu

U patrijarhalnoj kulturi pojam rata i upotrebe oružja radi zaštite ili ostvarivanja sopstvenih prava ne podrazumeva žene kao aktivne činioce (već kao objekte koje treba ili osvojiti ili zaštititi). Istorija ne poznaje primere masovnog organizovanja žena u invazivne svrhe. U mnogim vizijama budućnosti upravo su „ženske“ vrednosti saživota, razumevanja i tolerantnog ponašanja osnov za postojanje drugačijeg, boljeg sveta.

Emancipacija žena podrazumeva osvešćivanje povodom mnogih (vidljivih i manje vidljivih) oblika društvene diskriminacije. Međutim, mišljenja se razlikuju kada su u pitanju modusi sticanja ravnopravnosti: da li žene treba da iznađu sebi svojstvene načine za ostvarivanje potreba i ciljeva, ili pak mogu da učestvuju u „muškim“ modelima osvajanja mesta u svetu? Da li je (relativno) skori prodor žena u vojne strukture još jedno osvojeno područje ravnopravnosti ili prećutno pristajanje na maskuline agresivne modele radi sticanja moći?

Pitanje je kompleksno, ali je jedno ipak sigurno: rat nije situacija u kojoj je moguće ostati čistih ruku i savesti. Svesno učestvovanje u bilo kojoj formi nosi odgovornost i, u krajnjoj instanci – krivicu.

Jedan od „svežih“ primera je spasavanje mladog američkog vojnika Džesike Lanč, koju su zarobile iračke snage. Ova devojka od svega 19 godina izjavila je kako je razlog njenog pristupanja američkoj vojsci potreba da zaradi pare za koledž. Njen boravak u zarobljeništvu i spasavanje, kao i slika zabrinute porodice – u potpunosti su iskorišćeni u propagandne svrhe medija koji su kupili sentimente publike činjenicom da je vojnik – mlada osoba ženskog pola. Nažalost, pristavši na zakone rata, ta mlada žena pokazala je kako ne razume da postoje i drugi, možda sporiji, ali svakako humaniji načini za ostvarivanje sopstvenog cilja.

Još jednom – puna emancipacija žena ili velika greška u (moralnoj) proceni? Nije teško razlučiti šta je pravi odgovor.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.