10 najvećih tajni Zemlje koje još nismo uspeli da razotkrijemo

Naučnici još nemaju objašnjenja za brojne pojave koje su na Zemlji svakodnevica, od činjenice da većinu planete prekriva voda, do toga da imamo satelit Mesec.

Šta je u središtu Zemljinog jezgra, zašto ne možemo predvideti zemljotrese ili šta se zaista desilo s dinosaurusima. To su samo neka od brojnih pitanja oko postojanja naše planete, a naučnici još nisu dokučili odgovore, piše Rd.

1. Odakle sva ta voda?

Voda prekriva oko 70 posto površine Zemlje i zbog nje je nazivamo plavom planetom. A ipak, odakle se stvorila ta sva voda? Kako je moguće da uživamo u tolikom obilju dragocene tečnosti koje na drugim planetama Sunčevog sistema gotovo i nema?

Većina naučnika smatra da je Zemlja prilikom formiranja, pre oko četiri i po milijarde godina, bila kamena suva planeta.

Većina naučnih teorija ističe da je molekul H2O stigao s nekim od velikih asteroida koji su bili prekriveni ledom.

Suprotna struja tvrdi da je voda na Zemlji još od njenih početaka stvaranja, budući da je Zemlja nastala iz oblaka gasa i prašine u Sunčevom sistemu. Ali bez obzira kako smo stekli toliku količinu vode, dobro nam je došla.

2. Odakle sav taj kiseonik?

Za stanovnike Zemlje velika je prednost i činjenica da imamo dovoljno kiseonika. Iako znamo kako je tačno nastao, nije jasno kako se kiseonik stabilizovao u atmosferi. Naime, pre oko 2,4 milijarde godina mikroskopska bića cijanobakterije su kao otpadni proizvod oslobađale kiseonik.

Kiseonik je odlazio u atmosferu i njegov nivo tamo je varirao sve do pre 540 miliona godina kad se stabilizovalo. Od tada je na nivou koji nam omogućuje disanje, kao i danas. Ali šta je prouzrokovalo iznenadnu stabilizaciju? Ovo ostaje jedno od najvećih naučnih pitanja o našoj planeti.

3. Što je prouzrokovalo Kambrijsku eksploziju?

Ne, nije reč o eksploziji nalik Velikom prasku. Umesto toga, odnosi se na eksploziju složenih oblika života koji su se pre 540 miliona godina proširili Zemljom. Pre toga život na Zemlji se sastojao od bakterija, eukariota i jednostavnih biljaka.

Ali početkom Kambrijskog perioda, evolucija je doživela snažan podsticaj i bića su počela da se razvijaju na dotad neviđenom nivou. Odjedanput su oblici života imali oči, mozak i kostur.

Većina današnjih bića može svoje podreklo otkriti u precima u Kambrijskom periodu. Neki naučnici veruju da je Kambrijska eksplozija nastala zbog stabilizacije kiseonika u atmosferi, ali kako nisu sigurni šta je do toga dovelo, nisu zadovoljni takvim odgovorom.

Ima i onih koji smatraju da je eksplozija bila rezultat povećanja temperature na Zemlji i nastanka plitkih vodenih površina koje su takođe doprinele razvoju.

4. Hoćemo li ikad moći da predvidimo potres?

Uprkos intenzivnom proučavanju Zemlje i načina na koji ona funkcioniše, još nismo uspeli da otkrijemo sistem koji bi predviđao potres. Pokušavali smo, ali tehnologija koju imamo na raspolaganju može ih predvideti s gotovo istom tačnošću kao i vremenska prognoza.

Znamo da potres nastaje kad se ploče u unutrašnjosti Zemlje pomeraju i šalju seizmičke talase prema površini, ali još ne znamo zašto se to događa ni kako predvideti kad će se ponoviti.

5. Kad su nastale tektonske ploče?

Deo razloga zbog kojih ne možemo predvideti potres leži i u činjenici da ne znamo mnogo o procesima koji ga uzrokuju, a reč je o tektonskim pločama. Zemljina kora se sastoji od nekoliko tektonskih ploča koje se pomeraju, a naučnici tek mogu pretpostavljati kada će i gde taj proces započeti.

Deo razloga leži u činjenici da nemamo geoloških dokaza koji bi upućivali na vreme nastanka tih ploča. Naučnici smatraju da je tektonska aktivnost započela pre oko tri milijarde godina, ali niko ne zna kako je i zašto započela.

6. Šta je u središtu Zemljine jezgre?

Iako se čini kao da su ljudi uspešno istražili svaki ugao planete, istina je da smo tek zagrebli po površini. Većina planeta je posve neistražena, a razlog leži u činjenici da je bukvalno nemoguće preživeti ispod Zemljine kore.

Znamo da se sloj ispod kore, plašt, sastoji uglavnom od čvrstog silikatnog kamenja. Ali samo središte planete ostaje tajna. Većina naučnika dugo je smatrala da se u jezgru nalaze gvožđe i nikl, ali 1950-tih godina su ustanovili da ti elementi nisu dovoljno lagani da bi činili gustinu jezgra bez drugih elemenata.

7. Šta je bilo s dinosaurusima?

Milionima godina dinosaurusi su bili vladari Zemlje u predistorijsko doba, ali danas su tek deo postava pojedinih muzeja i likovi filmova proizašli iz fascinacije. Šta je tačno razlog zbog kojeg su pre 65 miliona godina izumrli dinosaurusi? Postoji više teorija, a jedna od njih navodi kako je zemlju pogodio veliki asteroid.

U drugim interpretacijama uzrok je mogući lanac vulkanskih erupcija širom planete, ali u oba slučaja je rezultat isti – prašina i ostaci prekrili su Sunce i onemogućili fotosintezu, a zbog stakleničkih gasova u atmosferi temperatura Zemlje je naglo porasla. Obe teorije, i onu o asteroidu i onu o vulkanima, podržala su naučna otkrića.

8. Kako je nastao Mesec?

Naučnici nisu sigurni kako je nastao Mesec. Mnogi veruju da je on rezultat sudara Zemlje koja se tek razvijala s nekom protoplanetom. Ali uzorci koje je donela misija Apola pokazuju da je hemijski sastav Meseca vrlo sličan Zemlji.

To sugeriše da možda Mesec nije odvojeno telo nego da je nastao od komadića Zemlje. Postoji i treća teorija po kojoj je Mesec bio odvojeno telo, ali Zemlja ga je privukla u orbitu. To je za sad najbolje objašnjenje zašto vidimo samo jednu stranu Meseca.

9. Kako je Zemlja dobila ime?

Zemlja je jedina planeta sunčevog sistema čije ime nema grčko ili rimsko poreklo. Naziv Earth (Zemlja) dolazi od stare engleske i nemačke reči za tlo, ali niko ne zna kad je nastala ni ko je osmislio.

Osnovna je teorija i ta da drevni narodi nisu bili svesni kako je reč o planeti nalik ostalima, odnosno mislili su da su druge planete nebeska tela koja se okreću oko Zemlje, pa su ih imenovali skladno tome. Ipak, za tu teoriju nema konkretnih dokaza.

10. Kako nastaju sibirski krateri?

Reč je o najbizarnijem i u geološkom smislu najnedavnijoj misteriji Zemlje. Krateri su smešteni na poluostrvima Žamalu i Gidanu u sibirskoj oblasti, a reč je o ogromnim rupama koje su otkrili 2014. godine.

Rupe se neprestano menjaju, postaju brojnije i sve veće i o njihovom nastanku ne manjka teorija. Ljudi govore da bi uzrok moglo biti sve od udara meteora do vanzemaljaca, ali ipak je najrealnije objašnjenje da su nastali zbog eksplozija metana koji se nakuplja u sibirskom permafrostu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.