U trendu

5 rečenica imaju moć da vam ulepšaju život, ne koštaju ništa ali će vas preporoditi. Sreća se neguje svaki dan

Stanje u kome ćete biti uvek srećni je putovanje na kome se svakog dana suočavamo sa izborima. A naše odluke zavise od našeg pogleda na život. Način na koji vidimo i metabolišemo iskustva i stvari koje nam se dešavaju takođe zavisi od jezika koji koristimo sa sobom i drugima.

Zbog toga, reči pune dobrote i zahvalnosti prema onome što imamo i možemo da uradimo ispunjavaju naša srca srećom. Suprotno tome, samosažaljenje i prezir koji osećamo prema sebi koji nas koče da ostvarimo svoje potencijale, učiniće nas frustriranim i nesrećnim.

Postavlja se pitanje kako možemo da promenimo našu svakodnevicu i podignemo svoju motivaciju, ojačamo volju i generalno utičemo pozitivno na svoje blagostanje. Pored brojnih tehnika, navika i alata koje možemo da usvojimo, praktikujemo i primenimo, najjednostavniji način mogu biti male promene u načinu na koji govorimo.

Zastanite za trenutak i razmislite o rečima koje koristite svaki dan. Razmislite o svi onim mali frazama i uzrečicama koje nonšalantno ostavljate za sobom. Zašto je ovo važno? Pa, zato što reči imaju moć da oblikuju našu stvarnost. I zato bi trebalo da obratimo pažnju na ono što izgovaramo. Predlažemo 5 fraza koje ništa ne koštaju a mogu da utiču na vaš nivo sreće i blagostanja.

„Ja mogu…“
Naši dani izgledaju kao neprekinut niz obaveza, a vreme da radimo ono što zaista volimo kao da nikada ne stiže. Moramo da posetimo drugara, da treniramo u teretani, da idemo u kupovinu, da platimo račune, da vodimo decu u školu i tako dalje. Šta ako bismo umesto da ih smatramo dužnostima, dali sebi priliku da radimo ove stvari? Šta ako počnemo da zamenjujemo „moram“ sa „mogu“?
Zašto treninge u teretani ne bismo shvatili kao priliku za poboljšanje zdravlja, a ne kao obavezu? Dužnost plaćanja računa mogli bismo da transformišemo u zahvalnost prema novcu koji imamo i koji nam omogućava da se suočimo sa ovim troškom, ili dužnost da pratimo našu decu u mogućnost da provedemo kvalitetno vreme sa njima.

„Reci mi više…“
Još jedan od ključeva sreće je empatija, ili sposobnost da slušate druge i razumete njihove probleme i poteškoće. U eri u kojoj nam se čini da nam vreme izmiče vrlo brzo, a da toga nismo ni svesni, veoma je teško pronaći nekoliko trenutaka da posvetimo drugima.
Većina ljudi zaista ne sluša ( jer nemaju vremena ili su ometeni sopstvenim unutrašnjim monologom) i jednostavno završavaju razgovor ishitrenim rečenicama koje često ne dovode do ničega dobrog. Iskreno slušanje druge osobe, iskazivanje stava bez osuđivanja, odličan je način da poboljšamo svoj odnos sa drugima i sa samim sobom, a samim tim i postanemo srećniji ljudi.

„… još uvek“
Ponekad naša nesreća zavisi od činjenice da nismo uspeli da ostvarimo ciljeve koje smo sebi postavili ili ciljeve kojima težimo : nismo našli posao iz snova, nismo stvorili porodicu, nismo ekonomski nezavisni. To što do sada nismo uspeli da ostvarimo ove ciljeve ne znači da to nećemo moći da uradimo u budućnosti, za nekoliko meseci ili nekoliko godina. Dakle, umesto da mrzimo sebe žaleći se na ono što nismo uradili ili nemamo, pokušajmo da dodamo reč „još“ u naše rečenice. Kuću još nismo kupili, ali to ne znači da to nećemo moći ubuduće. Još nismo našli posao, ali ga tražimo i uskoro bi mogao da dođe. Dodavanjem ove jednostavne fraze pretvaramo zid ograničenja u odskočnu dasku za naš rast i osećaćemo se sve manje nezadovoljno i nesrećno.

„Da li će to biti važno za godinu dana od sada?“
Koliko je problema sa kojima se svakodnevno suočavamo zapravo trivijalnost bez značaja? Koliko svoje energije trošimo razmišljajući o trivijalnim stvarima koje ćemo zaboraviti do sutra? Nismo mogli da nađemo parking, propustili smo voz, kasnili smo na važan sastanak, drugarica nam je zaboravila rođendan, uništili smo omiljenu košulju prolivši kafu po njoj… primera nema kraja. Kad god se osećamo nezadovoljno ili ljuto iz određenog razloga, uvek se zapitajte: da li će ova stvar i dalje biti toliko važna za godinu dana? Hoću li ga još pamtiti? Ako je odgovor ne, hajde da pokušamo da to buduće spokojstvo unesemo u sadašnji trenutak.

„Ja ću se (samo) fokusirati na…”
U strci i gužvi dnevne rutine, pažnja se razbija u hiljadu različitih pravaca bez povratka. To što smo uvek rasejani i nismo fokusiranina ono što radimo takođe može biti izvor frustracije na duže staze. Stoga, ako osećamo zbunjenost, ako se osećamo umorno i nezadovoljno, mogli bismo odlučimo da svu pažnju usmerimo ka jednoj aktivnosti koja nam je trenutno najvažnija. Postavljanje jednog cilja svakog dana (čak i malog) i ispunjavanje istog do kraja dana ne samo da će nas učiniti mnogo fokusiranijim i produktivnijim, već i zadovoljnijim i srećnijim, jer ćemo postati svesni svog potencijala.

(Sensa)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar