6 lekcija koje naučimo u teškim vremenima

Teški periodi su uvek prilika za učenje, samospoznaju, razotkrivanje i odacivanje nefunkcionalnih i sputavajućih obrazaca, za napredak, rast i razvoj.

Godina za nama je cela bila jedan težak period u kome je svako imao obilje takvih prilika. Da li smo naučili ove lekcije?

Život je serija iskustava, a neka se ponavljaju u raznim varijantama 

Kada se ista ili slična iskustva ponavljaju, Univerzum nas upozorava da nešto nismo savladali i daje nam priliku da savladamo. Ali, možda nikada i ne možemo sve naučiti, osvestiti, raščistiti.

To se odvija u periodima i slojevima, a iskustvo koje se ponavlja nosi kompleksne i suptilne nivoe i slojeve, kojima imamo da se pozabavimo u sledećem suočavanju, čak i kad nam se čini da smo taj posao već obavili.

Život ima načina da nas vrati kao bumerang na “mesto zločina” na kome mislimo da smo već obavili uviđaj i utrvrdili sve što se imalo utvrditi.

Naše strasti su naš štit i oružje 

Postoji samo jedan način da ne rizikujete u životu – da ne živite. A kad u strahu odbacujete svoje strasti i pokušavate da izbegnete životne brzake i kovitlace, to je pokušaj neživljenja.

Bacite se u te brzake, izađite iz zone komfora, rizikujte, živite strasno, izražavajte se glasno, budite prisutni u svakom trenutku bola i radosti u svom životu i ne razmišljajte o tome da će proći – ne tešite se prolaznošću u bolu, jer bol nikada neće proći, zato što je sastavni deo života.

Proći će kad prođe i život – a to nije baš utešno. Nosite srce na dlanu, dišite punim plućima, prihvatite sve što vam svaki dan donosi. Budite tu i budite strasni i intenzivni u svom prisustvu. To vam je štit i oružje, alat sticanja iskustva.

Sve je neizvesno 

Zapravo nije. Izvesno je da će se u životu sve menjati, izmicati vam, iznenađivati vas, razoružavati, razočaravati. I na kraju ćete umreti. Neizvesnost se vezuje za nade i očekivanja, koji se vezuju za dobre stvari.

Nadamo se da će sve biti dobro, očekujemo da će nam dobre i lepe stvari potrajati, razočaravamo se kad shvatimo da je sve čemu se nadamo i što očekujemo iluzorno i da se sve menja, hteli mi to, ili ne. Ego je taj koji mora da prihvati neizvesnost i da nauči da sa njom živi. Neizvesnost je bolja od smrtne izvesnosti.

Svi naši odnosi su nesavršeni i manjkavi, jer smo i sami takvi 

Nećemo stvoriti zdrav odnos, koji će u svim aspektima teći glatko, prepun neprekidnog razumevanja, tolerancije, ljubavi i predanosti.

Nismo takvi, i pošto ne možemo od sebe da očekujemo da ćemo uvek sve razumeti i tolerisati i da ćemo biti spremni i sposobni da predano pružamo razumevanje u svim situacijama, onda to ne možemo da očekujemo ni od drugih.

A ipak to radimo. Očekujemo. I to je takođe deo nesavršenosti, koji treba da prihvatimo.

Ne morate imati uzvišene težnje 

Svi teže za nečim višim, a kad se svi nađemo u istoj čorbi, uopšte nam nije važno ništa iznad nivoa krčkanja. Zanima nas ta vatra koja je potpaljena ispod nas i kako da se ne skuvamo, uopšte nemamo nikakve uzvišene težnje.

Praktičan deo življenja i preživaljavanja je bitan. Uzalud ćemo čuvati dušu, ako ne vodimo računa o njenoj posudi, o telu. Neće nas zanimati prosvetljenje, ako nemamo šta da jedemo.

Potrebno je da verujete sebi 

Vaš osećaj, vaša svest, vaš način da se nosite sa izazovima – niko vam ne može dati recept, a i ako vam da, ne možete ga upotrebiti, sve i da imate sve prave sastojke. Morate na vaš način. Uvek se u svemu prvo morate vratiti sebi. Tada sve postaje malo jasnije, malo lakše i odvija se malo brže.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.