U trendu

Ako često sanjate ovu situaciju, naučnici kažu da spadate u najpametnije

Nauka je prešla dug put do upotrebe tehnologije za praćenje ljudi u REM snu, kako bismo pratili proces sanjanja, ali još uvek imamo dva glavna pitanja o sanjanju: zašto sanjamo i šta naši snovi pokušavaju da nam kažu?

Uz pregled ove teme koji je uradio „Medical Daily“, možemo naći odgovore koji će vam pomoći da zadovoljite radoznalost o snovima.

Ako u obzir uzmemo Frojda, onda svi imamo osnovno razumevanje da su snovi proizvod zadržavanja naših misli. Sledbenici Frojda snažno podržavaju tehniku slobodne asocijacije ležanja na kauču dok govore prvo što im padne na pamet. Ipak, savremeni naučnici su skloni da veruju da snovi „zapravo uopšte ne postoje“, piše 24sedam.

Drugi naučnici imaju teoriju: „hipotezu aktivacije-sinteze“, koja kaže da su „snovi samo električni impulsi mozga koji izvlače nasumične misli i slike iz naših sećanja, a ljudi konstruišu ove impulse kao snove, u nastojanju da se ova konfuzija shvati“

Snovi su posmatrani kao korisni pokazatelji onoga što je na umu osobe. Nedavno istraživanje grupe „DreamsCloud“ otkrilo je da oni sa višim nivoom obrazovanja imaju tendenciju da sanjaju češće o situacijama vezanim za posao, kao što su unapređenje ili sanjaju o saradniku, u odnosu na manje obrazovane ljudi.

– Mi sanjamo o onome što nas najviše brine – objasnio je dr Angel Morgan, koji je vodio studiju.

Što više detalja možete da se setite, to ste bolje u stanju da rešite ili priznate probleme u svom budnom stanju. Živopisne slike kojih se sećamo u snovima takođe mogu predstavljati naše osobine ličnosti.

Da li ste ikada sanjali da ste ubili svog šefa?

„Prema LiveScience-u, istraživači iz nemačkog Centralnog instituta za mentalno zdravlje otkrili su da pojedinci koji prijavljuju snove u kojima počine ubistvo imaju tendenciju da budu introvertniji, ali i agresivniji u stvarnom životu.

Iako postoje neki protivnici, veza sa ljudskom svešću i snovima je dobra stvar koju vredi istražiti, posebno da bi se pomoglo u dijagnostikovanju mentalnih bolesti. Kao što je dr Sander van der Linden, istraživač socijalne eksperimentalne psihologije, napisao:

„Izgleda da nam snovi pomažu da obradimo emocije tako što kodiramo i konstruišemo sećanja na njih. Ono što vidimo i doživljavamo u svojim snovima ne mora nužno biti stvarno, ali emocije vezane za ova iskustva svakako jesu.“

Zbog snova, u mogućnosti smo da se setimo sećanja na emocije, a da se ne sećamo stvarne situacije koja ih je prva proizvela. Stoga možemo da se setimo osećanja ljubavi i bola, a da ne moramo da se sećamo naše prve ljubavi kretena, koji nam je kasnije pružio iskustvo slomljenog srca, prenosi Prva.rs

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)