Astronauti godinama nestajali u svemiru: Braća snimila njihove zadnje pozive u pomoć

Tokom kasnih pedesetih i ranih šezdesetih divljala je trka između SAD-a i SSSR-a kada je reč o odlascima u svemir. Obe sile su strane gradile i testirale rakete najbrže što su mogle. Svaka strana nastojala je da prva lansira  veštački satelit u orbitu (što je često imalo eksplozivne rezultate).

Bilo je uspeha, ali i neuspeha, i to s obe strane.

Ljudi širom sveta su gledali i slušali, a to je bila i posebna poslastica za radio amatere. Među takvima najistaknutija su bila italijanska braća Đovani i Ačilje Judika-Kordilja. Materijal koji su oni sakupili u to doba je najdetaljnija i najveća privatna kolekcija koja postoji.

Posebno mnogo pažnje privlače snimci ruskih kosmonauta u poslednjim trenucima njihovih života – na letovima za koje Rusi negiraju da su se ikada dogodili.

Tokom Hladnog rata i SSSR i SAD su imale svoje tajne misije, a sve je bilo usmereno ka tome da pokažu da su najbolji, najbrži, najrazvijeniji i najpametniji.

Zato ne iznenađuje činjenica da su mnoge stvari ostale tajne, posebno u SSSR-u gde je državni aparat nadzirao medije (u SAD-u je tajnu bilo teže sačuvati).

S obzirom da su braća zaista bila tehnološki genijalci (a tek u svojim dvadesetima), kada su Rusi najavili uspešno lansiranje Sputnjika I, 4. oktobra 1957. godine, oni su se pobrinuli da čuju i poprate sve izrečeno na radio frekvenciji, piše The Vintage News, a prenosi Express.

Planirana smrt 

Naučili su kako da detektuju Doplerov efekat u orbiti, i kako da iz toga izračunaju brzinu i udaljenost objekta. Napunili su sveske i sveske tablicama, ruskim frekvencijama i frazama. Pa kada je nakon mesec dana lansiran i Sputnjik II, bili su jako dobro pripremljeni. Međutim, ovog puta braća su otkrila nešto neočekivano – otkucaje srca. U pitanju je bio mali pas, Lajka. Nažalost, Laika se nije vratila nazad.

Tri meseca nakon toga Amerikanci su lansirali Explorer I, a braća su uhvatila i taj signal. Bili su lokalne zvezde. U obližnjem betonskom bunkeru koji je preostao od Drugog svetskog rata postavili su antene, a malu opservatoriju  nazvali su Torre Bert. Tamo su se stalno vrzmali lokalni naučnici, novinari i prijatelji.

Taj amaterski projekat postao je mnogo ozbiljniji 28. novembra 1960. kada su uhvatili S-O-S signal u Morzeovoj azbuci.. Poziv u pomoć se stalno ponavljao.

Prema njihovim kalkulacijama, objekt se odmicao od Zemlje, a signal je slabio sve dok ga više nisu čuli. I danas se smatra da su braća snimila tragičan odlazak letelice i posade koja je nehotično napustila orbitu.

Oko dva meseca kasnije, u februaru 1961. „pokupili“ su još jednu transmisiju. Ovaj puta su to bili posljdnji uzdasi čoveka koji umire.

U novembru 1963. godine braća su snimila glas ruske astronautkinje koja je ulazila u atmosferu u letelici kojoj su otkazali motori. Pre nego što je izgorela, snimili su je kako urla „vruće mi je“.

Za četiri godine objavili su devet snimaka.

Maj 1960. ljudska posada javlja da skreću s kursa

Novembar 1960. S-O-S signal letelice koja napušta orbitu

Februar 1961., snimak ruskog astronauta koji se guši i umire

April 1961. kapsula koja je tri puta okružila Zemlju pre ulaska u atmosferu samo nekoliko dana pre istorijskog leta Jurija Gagarina

Maj 1961. letelica koja gubi kontrolu i traži pomoć

Oktobar 1961. ruski astronaut gubi kontrolu nad letelicom koja nestaje u dubinama svemira

Novembar 1962. kapsula koja je zeznula ulazak u atmosferu, odbila se i otplutala u svemir

Novembar 1963. astronautkinja umire tokom ulaska u atmosferu

April 1964. još jedan astronaut umire pri ulasku kapsule u atmosferu Zemlje

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.