U trendu

Beba nije čarobni lek za vezu

Na bebu se često gleda kao na krunu ljubavi, na nešto što će učvrstiti ljubav i vezu koju imate s voljenom osobom. U nemalom broju slučajeva zaista bude tako, ali ne uvek – relativno veliki broj parova iskusi slabljenje veze ili i razvod u prve tri godine bebinog života.
Naravno, ne tvrdimo da je dete tu nešto krivo – kako bi beba mogla da rasturi vezu? Međutim, deca izazivaju snažne emocije, a dolazak bebe u porodicu znatno menja dotadašnji način života, i samim tim je izvor stresa. A ukoliko je u vezi već postojao neki veći problem, s dolaskom bebe u kuću taj problem bi mogao da postane još i veći. Recimo, suprug ne provodi dovoljno vremena kod kuće, postoji napetost između njega i supruge; rođenje deteta ne promeni njegovo ponašanje, i ona oseća da se još više obaveza svalilo na nju, da je još više toga što mora da uradi sama, bez podrške i pomoći nekoga ko bi morao da joj pomogne jer je dete i njegovo, a ne samo njeno. Ili je veza već krenula da "puca", on je već želeo da ode, ona pokuša da ga zadrži time što će roditi; on se oseti ucenjenim i pobegne glavom bez obzira, ostavivši nju da se snalazi s bebom kako zna i ume (naravno, ako već nije želeo dete, mogao je i kondom da koristi – nije da mu je nepoznata činjenica kako bebe dolaze na svet).
U principu, ako postoji veći problem u vezi, beba ga neće rešiti, verovatnije je da će se problem povećati. Zato je dobra ideja da se problemi raščiste pre nego što se planira rođenje. Ono što bi takođe bilo dobro uraditi, kako dolazak bebe na svet ne bi doneo nove konflikte, jeste unapred se dogovoriti šta će biti čije obaveze (plan se može menjati u hodu, onako kako se menjaju okolnosti i kako oboje osećaju da im više odgovara), kao i to kakav će biti pristup vaspitanju deteta.
Zar nije rano da se još pre rođenja dogovara o načinu vaspitavanja? Nije, jer su već devetomesečne bebe u stanju da osete razliku u pristupu. Ako se mama isprepada kada bepče otpuzi do stepeništa s koga bi moglo da padne, a tata reaguje mirno, već i sasvim malo dete će primetiti razliku i instinktivno je koristiti kako bi dobilo ono što želi (recimo, namerno puzati do stepeništa onda kada želi više mamine pažnje). A to onda može izazvati sukob i između roditelja ("Šta paničiš?", "Kako da ne paničim?", i slično – a situacija u kojima je moguće osetiti strah ili druge snažne emocije vezane za dete ima puno svakog dana). Kada su roditelji "ujedinjeni" u pristupu, sve znatno glatkije teče. Ima i tada trzavica, naravno, ali mnogo manje.
Ono što nije dogovoreno na vreme može se dogovoriti i kasnije; stvari se neretko rešavaju u hodu, nije sve osuđeno na propast ako niste savršeno skladan par sa svim detaljima unapred isplaniranim – ali je dobra ideja da se veći problemi reše i glavne stvari dogovore pre dolaska deteta u porodicu, jer će tako i sreća cele porodice biti mnogo manje ometana trzavicama, a šanse da se roditelji razvedu nakon rođenja deteta biće svedene na minimum.

Napišite komentar