Bliži nam se kraj: Naučnici izračunali kada ćemo izumreti (video)

Globalno zagrevanje, rastući otpor vakcinaciji protiv bolesti koje se mogu sprečiti i sveprisutna pretnja od nuklearnog rata samo su neki od dokaza da će čovečanstvo samo sebi presuditi, uzrokujući sopstveno uništenje.

Naime, naučnici su proučavali verovatnoću izumiranja ljudi kroz godine u budućnosti, bazirane na riziku prirodnih katastrofa, bez našeg delovanja, a otkrili su da su šanse za to visoke – čak jedan prema 14 hiljada, prenosi Express.hr.

Prirodan tok

Od svih vrsta koje su ikada postojale, preko 99 posto njih je izumrlo. Iako ljudska aktivnost povećava stope izumiranja za mnoge vrste, ono je ipak oduvek postojalo, bilo da su ih uzrokovali postupne promene u okolini ili pak sama evolucija, kao i veća masovna izumiranja zahvaljujući prirodnim katastrofama poput udara asteroida koji je „potamanio“ dinosauruse.

Istraživači Instituta za budućnost čovečanstva na Univerzitetu Oksford želeli su da vide mogu li da izračunaju gornju granicu verovatnoće izumiranja čovečanstva u bilo kojoj godini, ono što su nazvali „prirodnom pozadinom stope izumiranja ljudi“.

Takođe, želeli su da otkriju verovatnoću uništenja čovečanstva zbog prirodne katastrofe i otkriju da li je rizik za ljude veći od prirodnih ili antropogenih uzroka.

Da bi to učinili, isključili su antropogene rizike poput klimatskih promena i nuklearnog oružja, usresredivši se na prirodne rizike s kojima se Homo sapiens već suočio i preživeo ih tokom naših 200 000 godina postojanja, od erupcije super vulkana do udara asteroida i sl.

Oni tvrde da možemo izračunati stopu izumiranja ljudi upravo na temelju činjenice da je čovečanstvo preživelo do danas, piše IFL Science.

– Koristeći samo podatke o tome da je Homo sapiens postojao najmanje 200 000 godina, zaključujemo da je verovatnoća da čovečanstvo izumre zbog prirodnih uzroka u bilo kojoj godini skroro garantovano manja od jedan prema 14000, a verovatno će biti i manja od jedan prema 87000  – napisali su u izveštaju studije za Scientific Reports.

Prvo je važno istaći da su naučnici pokušali da utvrde gornju granicu verovatnoće izumiranja, najveći mogući rezultat, koji se bazira na određenim specifičnostima –  koristeći moderne ljude koji su se pojavili pre oko 200 000 godina kao zapis o preživljavanju.

Kako objašnjavaju u studiji, ako premestimo te varijable – na primer, ako pogledamo fosile za koje se smatra da su ostaci Homo Sapiensa u Jebel Irhoudu stari 300 hiljada godina kao početak modernih ljudi, tada gornja granica postaje jedan prema 22800.

Ako se pak osvrnemo 2 miliona godina unazad i prvo pojavljivanje roda Homo, tada brojka za godišnju verovatnoću izumiranja zbog prirodnih uzroka postaje 1 prema 140 hiljada.

Kada ćemo izumreti?

Iako je precizno računanje naučna fantastika, jedan od 14 hiljada znači da imamo 99.993 posto šanse da nećemo izumreti svake godine.

Međutim, s druge strane, to su isti izgledi da se od 100 hiljada komercijalnih letova aviona koji postoje svakog dana, bilo kojeg dana njih sedam može srušiti.

Naravno, postoje upozorenja za ovu analizu. Ona samo gleda na verovatnoću izumiranja od prirodnih pojava uz jednake rizike koje smo imali u proteklih 200 hiljada godina, i naravno ne uzima u obzir ljudski faktor u priči.

– Činjenica da 200 hiljada godina nismo izumrli zbog nuklearnog rata ne govori puno, kad nuklearno oružje imamo tek 70-ak godina – rekao je autor studije, Tobi Ord.

Ali razumevanje pozadinske stope izumiranja za čovečanstvo bez antropogenog delovanja ima svoje prednosti. Ono nam omogućuje identifikovanje i određivanje prioriteta s najvećim rizicima s kojima se susrećemo.

Istraživači zaključuju da njihov rad otkriva da verovatno nećemo izumreti zbog prirodnih uzroka na koje je čovečanstvo bilo ranjivo otkako postojimo. Međutim, „ne mogu se dati slične garancije za rizike s kojima se nisu suočili naši preci, poput antropogenih klimatskih promena ili nuklearno / biološkog rata“.

Napišite komentar