U poslednjim minutima Krstovdana, prema predanju, treba zamisliti jasno želju, pa u ponoć, na Bogojavljanje, pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari.
Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Na taj praznik, na Jordanu je prvi put objavljena tajna Svete Trojice i prvi put su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti Duh, koji je u trenutku krštavanja, u obliku svetlosnog goluba, sleteo na glavu Isusa Hrista.
Prema predanju, dok je Hristos izlazio iz vode, otvorila su se nebesa i na njega se, u obliku goluba, spustio Duh sveti rekavši: „Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji.“ To je označilo objavljivanje Bogočoveka i njegovo javno uvođenje u spasiteljsku dužnost.
Prema predanju, u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju. Veliki broj ljudi bude budan cele noći. Jedan deo zamisli želju tačno u ponoć. Želja, kakva god da je, mora biti jasna i glasna, nedvosmislena…
Kod Srba se od davnina Bogojavljanje slavi veoma živopisno. Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.
Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara.
U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda.
Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne. Umesto da mlada devojka ugleda lik onoga za koga će se udati, mogla bi postati žrtva još jednog narodnog verovanja – sedam godina nesreće u ljubavi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com