Broj obolelih se učetvorostručio, epidemije zabeležene u svim delovima sveta
Svetska zdravstvena organizacija saopštila da se broj obolelih od malih boginja širom sveta u prva tri meseca 2019. učetvorostručio.
SZO navodi da se epidemije beleže u svim delovima sveta, a najdramtičniji rast zabeležen je u Africi – iznad 700 odsto, preneo je BBC.
Stvarne cifre mogu da budu znatno veće, pošto se globalno prijavi samo jedan od 10 slučajeva oboljenja, navodi SZO koji ističe da male boginje mogu nekada da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući oboljenja pluća i mozga.
Ukrajina, Madagaskar i Indija su zemlje u kojima su male boginje najrasprostranjenije – beleže se desetine hiljada slučajeva na milion stanovnika. Samo na Madagaskaru je od septembra prošle godine preminulo najmanje 800 ljudi.
Epidemije su pogodile i Brazil, Pakistan i Jemen, „uzrokujući brojne smrtne slučajeve – uglavnom dece“, dok je došlo do povećanja broja slučajeva u zemljama u kojima je broj vakcinisanih visok, uključujući SAD i Tajland.
U 170 država zabeleženo je 112.163 slučajeva malih boginja, dok je u istom periodu 2018. godine u 163 zemlje bilo 28.124 slučajeva.
Većina obolelih, 94 odsto, nevakcinisana je, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.
Ujedinjene nacije navode da je oboljenje „u potpunosti sprečivo“ pravom vakcinom, ali globalna pokrivenost prve faze imunizacije „zastala“ je na 85 odsto, te „još nije dostignut nivo od 95 odsto vakcinisanih što je potrebno da se spreči izbijanje epidemija“.
Šef SZO Tedros Adanom Gebrejesus i šefica Unicefa Henrijeta Fore ističu da je svet „usred krize malih boginja“ i da je za to krivo širenje konfuznih i kontradiktornih informacija o vakcinama.
Gebrejesus i Fore navode da je „razumljivo da u takvoj klimi roditelji budu izgubljeni“, ali da „na kraju krajeva, nema rasprave o suštinskoj koristi vakcine“. „Više od 20 miliona života je sačuvano zahvaljujući vakcinama protiv malih boginja samo od 2000. godine“, naveli su šef SZO i šefica UNICEF.
U središtu iznenadne „globalne krize malih boginja“ su dve priče – siromaštvo i dezinformacije. U siromašnijim zemljama manje ljudi je vakcinisano i, samim tim, veći deo populacije je ranjiv, objašnjava Džejms Galager, dopisnik BBC-ja u oblasti zdravlja i nauke.
To stvara pogodno tlo za velike epidemije – što se dogodilo, na primer, u Demokratskoj Republici Kongo, Kirgistanu i na Madagaskaru.
Ali sa krizom se suočavaju i bogate zemlje sa visokom stopom vakcinisanosti. Do toga dolazi zato što grupe ljudi biraju da ne vakcinišu decu jer veruju porukama antivakcinaša na društvenim mrežama.
Treba pomenuti da su ovo relativne brojke, a da je SZO saopštila da su one zapravo mnogo veće. Male boginje su daleko od bezopasnog oboljenja i od posledica tog oboljenja u svetu svake godine strada oko 100.000 ljudi, uglavnom dece.
Kao odgovor na nedavne epidemije malih boginja, imunizacija je u nekim zemljama postala obavezna.
Vakcinacija je obavezna i u Srbiji, a roditeljima koji to odbijaju mogu biti izrečene novčane kazne. Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kazne se kreću do 150.000 dinara.
U prethodnih godinu dana, 119 roditelja koji nisu vakcinisali decu proglašeno je krivim pred Prekršajnim sudom u Beogradu, a od toga je 36 roditelja kažnjeno novčanom kaznom u visini od 5.000 do 50.000 dinara, objavio je nedavno Tanjug.
Ministar prosvete Mladen Šarčević nedavno je najavio i mogućnost uvođenja strožih kazni za roditelje koji u školu upisuju nevakcinisanu decu, što je izazvalo dosta polemike.
Italija je nedavno zabranila deci mlađoj od šest godina da idu u vrtiće ukoliko nisu vakcinisana, dok roditelji školaraca koji nisu vakinisani moraju da plate novčane kazne.
I u Njujorku su nedavno propisane kazne za nevakcinaciju.
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.