U trendu

Cela posada nestala s broda: Ni danas se ne zna kako

Nestanak posade broda Zebrina i dalje ostaje jedna od najneobičnijih i neobjašnjenih mornaričkih katastrofa 20. veka. Postoji niz teorija, a kao i u sličnim pričama, toliko su neverovatne da bi mogle teško bile i istinite.

To je bio jedrenjak od 189 tona sa tri jarbola koji je porinut 1873. godine. Izgrađen je te iste godine u Vitstejblu, u Engleskoj, i prvobitno namenjen trgovanju na reci La Plate u Južnoj Americi, na granici Argentine i Urugvaja.

Po nekim pričama i teorijama prvenstvena namena ovog broda je bila prevoz jeftinog svežeg mesa, što se pokazalo kao jako zahtevan zadatak, prenosi Express.hr.

Naime, brod je bio jako spor, i nije imao zamrzivače, pa su morali da u luku stignu pre nego bi se led otopio. Dugotrajna putovanja sa svežim mesom tako nisu dolazila u obzir. Kako bi smanjili svoje gubitke, vlasnici su brod počeli da koriste na kraćim rutama.

Decenijama je plovio morima bez ikakvog incidenta, sve do septembra 1917. godine kada je isplovio iz Falmuta pod kapetanom Martinom. Prevozili su ugalj iz Engleske prema Saint-Brieucu u Francuskoj.

Samo dva dana nakon što su krenuli na to putovanje, brod je primećen kako pluta u blizini luke Šerburgu u Francuskoj. Ubrzo se nasukao na obalu, pa su prilikom pregleda otkrili da je u savršenom stanju, ništa nije oštećeno, a i sav teret je bio na brodu, netaknut. Sto tek što je bio pripremljen za doručak. Međutim, nije posade, a u kapetanovom dnevniku poslednji zapis bio je trenutak nakon što su napustili Falmut.

Inače je na ovim brodovima bilo šest članova posade, a po nekim teorijama na Zerbini je u tom trenutku bilo njih 23, pa se nagađa da im je možda bila namera da namame vojni brod ili podmornicu dovoljno blizu da bi ih mogli napasti.

Prvobitna istraga je zaključila da je brod najverovatnije napala nemačka podmornica, popularno nazvana U-Boot. U to doba, tokom Prvog svetskog rata njihova uobičajena praksa bila je napad na protivnički brod, zarobljavanje posade ili prisiljavanje da se ukrcaju na čamce za spašavanje kako bi se sprečile žrtve pre nego što potope brod.

Sve je ostalo na pretpostavkama o tome šta je moglo da se dogoditi posadi, s obzirom da se do danas ne zna gde su završili, naprosto su nestali s lica zemlje i više ih nikad niko nije video. Njihova imena se čak nisu pojavila u nekom nemačkom zatvoru ili na nekoj listi ratnih zarobljenika, što je inače bila takođe uobičajena praksa u slučaju takvih potapanja.

Nemci su naime zapisivati šta su uradili sa neprijatelima kako bi imali dokaze za svoje ratne uspehe, a zaplena kapetanovog dnevnika bila je jedan od načina na koji su dokazivali svoj ratni plen. Činjenica da je kapetanov dnevnik ostao na Zebrini samo je dodatno zakomplikovala tu teoriju.

Jedna od teorija je i da su Nemci odveli članove posade na svoju podmornicu, koju je zatim napao engleski brod, i u morske dubine odveo i posadu podmornice ali i posadu Zebrine. Ni ova teorija nije nikada službeno potvrđena.

S obzirom na ratno stanje i da je rat u trenutku nesvakidašnjih događanja na Zebrini bio na svom vrhuncu, saveznički zapovednici nisu imali vremena da detaljno istraže ovu misteriju. Posleratna istraga takođe nije donela nikakve potvrde nijedne od teorija koje su kružile o nestanku posade o kojoj se ni danas ništa ne zna, a brod je tokom godina u potpunosti uništen.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike