Čuveni psihijatar otkrio: Evo zašto se raspadaju savremene porodice

Problem savremene porodice jeste taj što malo vremena provodimo zajedno. Prema rečima čuvenog psihijatra dr Aleksandra Misojčića, živeti jedni kraj drugih ne znači biti porodica. Voleti nekog ne znači poznavati nekog. Život u porodici podrazumeva mnogo kompromisa.

Nije redak slučaj da se savremena porodica za stolom skupi tek na godišnjem odmoru i tad dođe do izražaja nešto što ne prepoznajemo u svakodnevnoj jurnjavi života.

Živeti jedni kraj drugih ne znači biti porodica

„Plašim se da je savremena porodica – porodica separatnog tipa. To znači da članovi porodice odvojeno žive na svoje načine, često se okupi i u pravom smislu reči skupi za stolom na godišnjim odmorima. I tada dođe do izražaja nešto što ne prepoznajemo u svakodnevnoj jurnjavi. Baš tada dođu do izražaja neke stvari koje ne vidimo kod našeg partnera ili ne prepoznajemo kod naše dece. Tako da godišnji odmori jesu periodi života kada smo bliski, a svaka bliskost nosi rizik da se malo razočaramo i da vidimo nešto što ne želimo da vidimo – navodi dr. Misojčić.

Prema njegovom mišljenju, veliki pritisak je prisutan tokom godišnjih odmora. Razgovarajući sa ljudima, kako kaže, primećuje da oni dva meseca pre godišnjeg odmora samo trpe, gutaju, potiskuju u sebe, i nadaju se da će taj godišnji odmor biti mesto gde će „napuniti baterije“, a to stvara veliki pritisak.

Mislim da u životu ne treba previše želeti, niti od nekih stvari previše očekivati. Mi previše očekujemo od tog odmora i kada dva pojedinca krenu s imperativom da se odmore, onda se postavlja pitanje koliko taj imperativ ostavlja prostora za fleksibilnost, prilagodljivost, razumevanje, za tuđe potrebe, koje će ponekad ići na račun izlaska iz zone komfora – govori psihijatar Aleksandar i dodaje:

„Svađe ne treba dramatizovati, nema funkcionalnog odnosa bez konflikta. Mislim da nije problem da li je bio konflikt, nego je problem da li smo nešto naučili iz tog konflikta – ističe on.

Ljudi su skloni čestoj dramatizaciji „Jao, svađao sam se“. Pa, šta ako jeste. Stvari treba percipirati ovako: Ako je mene ta svađa obogatila, ako sam ja promenio to što u mom ponašanju iritira meni dragu osobu, ako sam ja naučio da to više ne radim, onda je možda taj konflikt put prema nečemu dobrom.

Naravno da ja nisam zagovornik toga da se mi svađamo ceo dan, ali ne treba ni dramatizovati svađe. Ja samo mislim da su besmisleni konflikti koji nisu suština različitosti između nas dvoje, koji nisu različiti prioriteti, različiti načini provođenja godišnjih odmora, različite želje za odgoj dece na ovaj ili onaj način. Nego se svađamo radi neke taštine, ljubomore, borbe za moć u partnerskom sistemu, povrede ega, dokazivanja. To su besmisleni konflikti. Ali, ako nastane konflikt iz različitog viđenja nekih stvari u životu i ako iz tog konflikta nekako naučimo i dogovorimo se kako ćemo rešavati tu različitost, onda je taj konflikt dobrodošao – kaže doktor Misojčić.

Kako izbeći konflikte?

Razgovorom. Zaboravili smo da slušamo ljude. I kada nam neko nešto priča – mi odmah želimo da rešimo njegov problem ili mu objasnimo gde greši, a zapravo treba imati stav znatiželje. Moj prijatelj, moja supruga, moja draga osoba, dete nam nešto kaže, požali se, to ne znači da ga savetujemo, ne znači da mu rešavamo problem, ne znači da mu objašnjavamo gde greši, već znači da ga slušamo, da ga shvatimo, da ga prihvatimo, da ga podržimo. Prevencija svađe je razgovaranje na ovakav način – ističe on.

Ljubav je davanje

Zainteresovanost za druge ljude. Mnogi ljudi ne razumeju svoje partnere. Ne možemo ići s nekim na odmor i živeti s njim ako ga ne poznajemo.

Ako ja idem na odmor sa osobom koju volim, trebalo bi zaista malo da proučim šta ona voli na tom odmoru, proučim kako da to pružim, trebalo bi malo da prestanem da merim jesam li joj više dao nego što mi je uzvratila, trebalo bi da nešto učinim za nju tako da izađem iz zone komfora, a da se pritom osećam dobro. To je ljubav, a ljubav je davanje – objašnjava dr. Aleksandar Misojčić.

Ljubav nije imperativ da se sad moram sebično odmoriti, jer svako ko mi narušava zonu komfora postaje velika smetnja na godišnjem odmoru.

Treba da razumemo ljude, sve su ovo ljudski faktori, umorni smo, potrošačko društvo forsira neprekidan rad, nemamo svakodnevni balans, nemamo vikende i onda sve stisnemo u tih 15 dana odmora. Tako da kad primetimo da previše čekamo godišnji odmor, po mom mišljenju, to je znak da nešto treba da promenimo u svakodnevnom životu. Prirodno je i normalno radovati se odmoru, ali ako dva meseca unapred odbrojavaš dane godišnjeg, onda nešto nije u redu sa svakodnevnim životom – kaže Misojčić, a prenosi Novi.ba.

Patrijarhalna porodica je povezana porodica, a tradicionalni tip letovanja podrazumeva da svi zajedno letujemo – mama, tata, dvoje dece, labrador, po mogućstvu baka, deka da malo pomognu kad zatreba.

Međutim, savremena porodica više nema kapaciteta za to, ona se menja. Možemo to voleti ili ne voleti, kritikovati, lično nisam ljubitelj te transformacije, ne zato što bih zaustavio vreme, već zato što mislim da ide prebrzo prema odvojenom tipu porodice.

U odvojenoj porodici postoje primeri gde su nečiji lično planovi neminovno ispred porodičnog odmora i da je taj pojedinac u periodu izvan godišnjeg odmora izgradio način života koji može onemogućiti učestvovanje u zajedničkom odmoru – sumnja psihijatar Misojčić.

Kako ćemo na to odgovoriti? Koliko će nas to pogoditi?

To zavisi i od porodične kulture, koliko tradicionalno gledamo na porodične odnose i koliko imamo arhaičnu predstavu kako sve to treba da izgleda. Ta slika okupljene, povezane porodice nije jednako razvijena u svakom pojedincu, niti duboko usađena, različiti smo u tome. Koliko će jedan par biti funkcionalan i koliko će mu smetati činjenica da idu odvojeno na godišnji odmor zavisi od porodične kulture iz koje su potekli kao deca – zaključuje dr. Aleksandar Misojčić.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.