U trendu

Čuveni ruski psiholog Litvak otkrio šta je potrebno da bi neko prestao da puši

Često ljudi s određenim problemima počnu da puše, oni koji nisu razvili svoje inherentne sposobnosti i nisu se ostvarili u svom omiljenom poslu. Puše i ljudi koji nisu uspeli u ljubavi, nisu dobili reciprocitet i sreću. Da bi čovek prestao da puši, mora da postane srećan. Ali obično samo retki pokušaju da prestanu i rade na sebi. Svi ostali svoje probleme nastavljaju da rešavaju s cigaretom u ustima. Vrlo je važno da pušači shvate opasnost svoje loše navike i da požele da se probude iz dugog nervoznog sna.

Pušenje je loša navika koja uništava zdravlje čoveka i njega samog, utiče na njegovo ponašanje, karakter i postupke. Svi su svesni opasnosti nikotina, koji uzrokuje nepopravljivu štetu zdravlju. Loša navika pušenja uništava kardiovaskularni sistem, jer utiče na nivo krvnog pritiska.

Krvni sudovi kod pušača često se začepljuju, postupno se to događa sa venama nogu, zatim ruku, što kasnije dovodi do njihove amputacije. Disajni sistem, naravno, ne pati ništa manje – stalni kašalj, koji se na kraju pretvara u hronični bronhitis, laringitis, a možda i rak.

Za druge telesne sisteme pušenje je takođe opasno i ima svoje nuspojave. Pušač može da razvije probleme s probavom, koji se kasnije pretvaraju u takve neprijatne bolesti kao što su čir i gastritis. Takođe pati i genitourinarni trakt, poremećaji u njegovom radu dovode do upala i poremećaja kod žena, to je cistitis, kod muškaraca prostatitis.

Pušenje je loša navika koja uništava zdravlje čoveka i njega samog, utiče na njegovo ponašanje, karakter i postupke. Pušenje se može poistovetiti sa zavisnošću o drogama i drugim zavisnostima. Ako povučemo analogiju između pušenja i alkoholizma, videćemo koliko imaju zajedničkog. Pokušajmo ovu analogiju.

Krenimo od razloga za pojavu negativnih zavisnosti.

Ljudi obično piju kako bi se oslobodili nakupljene napetosti, smirili i opustili. Oni puše, uopšteno, iz istih razloga. Često možemo da posmatramo kako pušač u bilo kojoj mučnoj situaciji istrči da popuši cigaretu, nervozno je zapali i smiri se tek kad povuče nekoliko dimova.

Navika ispijanja alkohola, kao i pušenje, razvija se postupno, zavisnošću i povećanjem doze korišćenih materija. Osoba čak i ne primećuje kako sve češće počinje da pije ili puši. Kada osoba pije retko, mala količina alkohola može biti dovoljna da se opusti i opije.

Naviknuvši se, čovek se više ne opija ni od čaše vina. Da bi postigao željeni efekat, sada mu je potrebna flaša, ili čak nekoliko. I s pušenjem je ista stvar: pušač početnik popuši nekoliko cigareta dnevno, nakon nekog vremena već mu nedostaje cigareta svakih pola sata ili sat.

Ako je osoba još uvek u početnoj fazi alkoholizma, ima prirodne reflekse. Kad je previše alkohola, javlja se mučnina. Kod pušenja događa se slična situacija, pušač početnik može da se nakašlje ako prejako udahne, čime se telo štiti od prevelike doze nikotina.

Ali svi ti odbrambeni mehanizmi s vremenom prestaju da deluju ako osoba tvrdoglavo nastavi da pije ili puši. Osoba razvija akutnu zavisnost od upotrebe alkohola ili nikotina. Uz fizičku trakciju, odmah se pojavljuje psihička zavisnost. Alkoholičar i pušač osećaju se neprijatno ako su lišeni alkohola i cigareta. Alkoholičar neće moći da se oseća samopouzdano i veselo, neće moći da funkcioniše bez alkohola. Slično tome, pušač – bez cigarete neće moći da vodi nijedan važan razgovor niti da donese bilo kakvu odluku. Rad bez pauze za dim postaće nemoguć.

Svaka ozbiljna zavisnost počinje zabavom – na praznicima i zabavama puno se pije da bi se razveselili. Ali već zavisni ljudi piju – ne iz zabave, već zato što inače ne mogu normalno da žive. Bez alkohola se fizički i psihički užasno osećaju, razmišljaju samo kako da što pre dođu do čarobne tečnosti i popiju je.

Možda ste susreli neke majstore koji ne mogu da započnu posao bez pića. Osećaju se nesigurno, nervozno, nema čvrstine u rukama, glava im ne misli dobro. Ali čim popiju čašicu-dve, sve ide nabolje, ruke prestaju da im drhte, postaju hitri i spremni za rad. Otprilike isto se događa i s pušačima – koliko često vidimo vozače koji ne ispuštaju cigarete iz ruku, građevinare s crtežima koji neprestano puše na gradilištu.

Naši filmovi su puni takvih slika, nažalost, odražavaju našu stvarnost. Neto će gledajući film početi da oponaša heroje pušače, neko neće – to je svačiji izbor.

U trećoj fazi alkoholizma počinju ozbiljniji zdravstveni problemi – toksini uništavaju unutrašnje organe. Srce, jetra, krvne sudove – počinju da propadaju.

Može li se alkoholičar promeniti?

Može, samo ako on to želi. Nemoguće je takve ljude naterati da se promene. Mnoge žene pokušavaju da promene svoje muževe koji su zavisnici od narkotika ili alkoholičari. Obično im u takvim slučajevima kažem da se ne nadaju promeni. To je nemoguće, jer su zavisnost od droge i alkoholizam bolesti koje vode u bolest, zatvor ili smrt.

Moja knjiga, sadrži naučne naznake o tome kako prepoznati alkoholičara kada je trezan. Alkoholne teme uvek se provlače u njegovom govoru, na primjer: “Moramo da se nađemo, popijemo, porazgovaramo.” Ako sprovodimo psihološke eksperimente, na primer, uz pomoć crteža i tražimo da nacrtamo asocijacije za srećan praznik, tada će alkoholičar, naravno, nacrtati flašu votke.

Glavni problem psihologije alkoholičara krije se u njegovoj porodici i u njegovom detinjstvu.

Jedna žena mi je jednom napisala da je njen muž fin čovek, ali kad popije, postane čudovište. Na to sam joj odgovorio, tvoj muž jeste čudovište, ali kad se otrezni, izgleda kao normalna osoba. Više mi nije odgovorila. Ali moj savet je prihvatiti stvari onakvima kakve stvarno jesu.

Pušenje se ne čini tako strašnom navikom jer mnogi smatraju da ne utiče na samu ličnost i njenu degradaciju. Naravno, može se raspravljati o tome. Svako od nas, budući da je u društvu, pokušava da se ne razmeće svojim nedostacima, već ih pažljivo krije, ne fokusirati se na njih. Ali pušači obično ne pokušavaju da sakriju svoju lošu naviku, štaviše, često nastoje nekoga da uključe u svoje društvo, pozovu nekoga da izađe s njima na cigaretu.

Svima je poznato koliko je dim cigareta štetan, ali to pušačima ne smeta i oni nastavljaju da puše u blizini nepušača.

Ne možete se raspravljati s činjenicom da nikotin ne uzrokuje brze i očite posledice i kolaps unutrašnjih organa. Ali opasnost od nikotina je u tome što se pušač postupno navikne na njegov blagi sedativni efekat koji deluje na nervni sistem. Nakon nekog vremena čovek poželi nešto jače.

Ko počinje da puši?

Često ljudi počnu da puše s određenim problemima. To su oni koji nisu razvili svoje inherentne sposobnosti i nisu se ostvarili u svom omiljenom poslu. Takvi ljudi čak mogu da budu uspešni, ali ne u području o kojem su oduvek sanjali. Shvataju da nisu postali ono što su mogli, osećaju nezadovoljstvo i teskobu.

Puše i ljudi koji nisu uspeli u ljubavi, nisu dobili reciprocitet i sreću.

Ako razmotrimo uzroke pušenja s psihološkog stajališta, onda su pušači često osobe nezrele seksualnosti. To znači da je od četiri faze koje je Frojd dobro opisao, čovek stao u svom razvoju na prvoj oralnoj fazi.

Da bi čovek prestao da puši, mora da postane srećan. Ali obično samo retki pokušaju da prestanu i rade na sebi. Svi ostali svoje probleme nastavljaju da rešavaju s cigaretom u ustima.

Naravno, jednog dana će razmisliti o tome i možda čak pokuša da prestane, ali može biti prekasno, njihovo zdravlje će već biti izgubljeno. Stoga je vrlo važno da pušači shvate opasnost svoje loše navike i da se požele da se probude iz dugog nervoznog sna.

(Atma.hr)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)