U trendu

Danas je Ivanjdan: Jedna stvar koju treba da uradite ima posebno i važno značenje

Vernici Srpske Pravoslavne Crkve proslavljaju rođenje svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvećih svetaca.

Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, u narodu praznik poznatiji pod nazivom Ivanjdan jedan je od najvećih hrišćanskih praznika koji se obeležava 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru. Srbi i svi pravoslavni vernici za ovaj dan vezuju veliki broj običaja i narodnih verovanja.

Danas postite

Današnji praznik najveći je uoči Petrovdana, a pada u sred Petrovdanskog posta pa se danas posti na ulju.

Ovaj praznik obeležava se povodom krštenja kada je Sveti Jovan u reci Jordan krstio i dao blagoslov Isusu Hristu. Tako je u narodu Sveti Jovan ostao poznat kao Jovan Krstitelj, jedna od najvećih slava Srpskog naroda koja se obeležava u januaru.

U našem narodu za ovaj praznik vezuje se mnogo narodnih verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom i većina potiče još iz prethrišćanskih vremena.

Verovanja i običaji na Ivanjdan

Veruje se da mlade devojke noć uoči Ivanjdana treba da odu na livade, upale vatru i beru cveće i travke od kojih će uplesti venac. Dok to čine, treba da pevaju pesme: „Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka“ ili „Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo; Ivan je cveće nabrao, majci u krilo metao, a majka s krila na zemlju“.

Venci od ivanjskog cveća treba na današnji dan da se stave na vrata kuća. Tu treba da ostanu preko cele godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu
Ubrano bilje se čuva kao lek protiv velikog broja bolesti, kako bi se ukućani spasili od bolesti. Pred kraj dana, u mnogim selima Srbije se i danas pale velike vatre oko kojih se igra i peva uz pomenute pesme. U Šumadiji i u vinogradarskim krajevima se na ovaj dan ništa ne radi. Veruje se da vinogradi najbolje rastu i do sedam dana posle Ivanjdana jer ih čuva Sveti Jovan.

Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. juna treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.

Smatra se da ivanjdanski venci predstavljaju Sunce

U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti, piše Magazin Novosti.

Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“ stoga što se Jovan Krstitelj, koji je rođen na današnji dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar