U trendu

Danas je Velika Gospojina, žene posebno treba da obrate pažnju

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici, danas slave Srpska pravoslavna crkva i vernici.

Praznik je uspomena na smrt Bogorodice i, prema jevanđelskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo „i predala svoj duh u ruke Spasitelja“.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.

Prema pravoslavnom kanonu, Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira.

U trenutku smrti Bogorodice, kako je zapisano, „apostoli počeše pevati u slavu Božju, a sva se soba zasja od čudne svetlosti i presveta Deva predade duh svoj u ruke Spasiteljeve ne osetivši smrtnoga bola“.

„Mrtvo telo njeno preneše apostoli na rukama u Jerusalim u Getsimaniju, apostol Jovan nosio je maslinovu granu, a svetao oblak okruživaše njen odar i povorku“.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema Julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave taj praznik.

Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom freskoslikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve.

Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je, nadživevši svoga sina, kao svedok mnogih slavnih dogadjanja, nastavila njegovu misiju.

Po raspeću Gospoda, Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog Jovana Bogoslova i uglavnom je sve vreme do smrti provela u Jerusalimu. U starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre uzme sebi.

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i Srpska pravoslavna crkva i vernici slave ga 28. avgusta kada se završava i post koji traje 14 dana.

Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.

Kao svetiteljka, majka i žena, ona jedina razume dušu baš svake žene. U narodu se smatra da Velika Gospojina razume žensku misao, bol i patnju. Zbog toga što razume, smatra se da ova svetiteljka i prašta.

Širom Srbije, još od naših predaka, na ovaj dan se organizuju slavlja, vašari, ali i neke porodice ovaj dan proslavljaju kao krsnu slavu. Za praznik se vezuju razni običaji, a jedan od vodećih jeste da se danas ne radi ništa rukama, niti započinje posao, ne rade se teški fizički poslovi. Postoji stari običaj da do današnjeg dana treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine treba početi sa novim, jesenjim radovima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar