U trendu

Doživeti stotu: Pogledajte šta je zajedničko svima koji su živeli po 100 godina

Ljudi koji žive 100 godina i više mogu da imaju posebne crevne bakterije koje pomažu u sprečavanju infekcija, tvrdi japansko istraživanje sprovedeno 2021. Rezultati sugerišu da bi te bakterije i specifična jedinjenja koje proizvode, poznati kao „sekundarne žučne kiseline“, mogli da doprinesu zdravim crevima i, zauzvrat, zdravom starenju.

Ipak, potrebno je puno više istraživanja kako bi se znalo uzrokuju li te bakterije zaista izuzetno dug životni vek. Trenutni rezultati pokazuju samo povezanost između ovih crevnih bakterija i stogodišnjeg životnog veka, ali ne dokazuju da su te bakterije razlog zbog kojega ljudi toliko dugo žive.

Lista crevnih mikroba

Poznato je da zajednica bakterija i drugih mikroorganizama koji žive u crevima, poznata kao crevni mikrobiom, igra ulogu u našem zdravlju i menja se kako starimo. Ali, istraživači su posumnjali da ljudi koji dosegnu 100 godina mogu da imaju posebne crevne bakterije koje doprinose dobrom zdravlju. Zaista, stogodišnjaci imaju manji rizik od hroničnih bolesti i infekcija u poređenju sa starijim osobama koje ne dožive ovako duboku starost.

U navedenom istraživanju naučnici su ispitali mikrobiotu creva od 160 stogodišnjaka, koji su u proseku imali 107 godina. Crevnu mikrobiotu stogodišnjaka uporedili su s mikrobiotom 112 osoba starih od 85 do 89 godina i 47 osoba starih od 21 do 55 godina.

Otkrili su da stogodišnjaci imaju jasan „potpis“ crevnih mikroba koji nije viđen u druge dve starosne grupe. Preciznije, određene vrste bakterija bile su obogaćene ili osiromašene kod stogodišnjaka u poređenju s druge dve grupe.

Istraživači su potom analizirali crevne metabolite, proizvode metabolizma, u sve tri grupe i otkrili da su stogodišnjaci imali značajno viši nivo takozvanih sekundarnih žučnih kiselina u poređenju s druge dve grupe.

Žuč je žuto-zelena tečnost koju proizvodi jetra i skladište je u žučnoj kesi. Žučne kiseline su jedinjenja u žuči koji pomažu u probavi, naročito masti. Nakon što jetra proizvede žučne kiseline, one se otpuštaju u creva, gde ih bakterije hemijski modifikuju u sekundarne žučne kiseline.

Zdrav rad creva kao potencijalna tajna dugog života

Istraživači su pronašli posebno visoke nivoe sekundarne žučne kiseline zvane izoallolitoholna kiselina (isoalloLCA) kod stogodišnjaka. Nisu znali koji metabolički proces bakterija koristi za proizvodnju isoalloLCA pa su krenuli da identifikuju put. Proverili su sojeve crevnih bakterija kod 110-godišnjaka koji je imao posebno visoke nivoe sekundarnih žučnih kiselina i otkrili da bakterije koje pripadaju porodice zvanoj Odoribacteraceae proizvode isoalloLCA.

Štaviše, utvrđeno je da isoalloLCA ima moćna antimikrobna svojstva, što znači da može da inhibira rast „loših“ bakterija u crevima. U eksperimentima na laboratorijskim posudama i miševima, autori su otkrili da isoalloLCA usporava rast Clostridium difficile, bakterije koja uzrokuje teški proliv i upalu debelog creva. IsoalloLCA je takođe inhibirala rast enterokoka otpornih na vankomicin, vrste bakterija otpornih na antibiotike za koje je poznato da uzrokuju infekcije u bolnicama.

Nalazi sugerišu da isoalloLCA može da doprinese zdravom radu creva sprečavajući nastanak loših bakterija. Takođe, sugerišu da bi te bakterije ili njihove žučne kiseline mogle da leče ili sprečite infekciju C. difficile kod ljudi, iako bi bilo potrebno više istraživanja da se to dokaže.

Ako bakterije koje proizvode žučnu kiselinu doprinose zdravom crevu, jednog dana bi mogle da se koriste i kao probiotik za poboljšanje ljudskog zdravlja. Uz to, opisane bakterije deluju bezbedno, jer ne proizvode toksine niti sadrže gene otpornosti na antibiotike, navodi se u istraživanju.

Nejasno je kako stogodišnjaci dolaze do ovih korisnih bakterija, ali i genetika i ishrana mogli bi da igraju ulogu u oblikovanju sastava crevne mikrobiote kod ljudi.

Istraživanje nije prikupio informacije o ishrani učesnika, navikama fizičke aktivnosti ili korišćenju lekova, iako bi sve od navedenoga moglo da utiče na mikrobiotu creva i pomogne u objašnjenju ove povezanosti. Buduća istraživanja koja uključuju velike grupe ljudi tokom vremena trebao bi dodatno da ispitaju vezu između ovih bakterija i dugovečnosti i tako stvore novu perspektivu u kontekstu produženja života ljudi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar