Dramatično upozorenje naučnika: Idioti, pokrenite se

Naučnici upozoravaju da je krajnje vreme da nadležne institucije ozbiljno shvate problem globalnog zagrevanja koje će imati katastrofalne posledice po čovečanstvo, piše BBC koji je tu vest doneo pod naslovom „Naučnici o klimatskim promenama: Idioti, pokrenite se“.

Umesto željenog ograničavanja temperature na visini do 1,5 stepeni, naučnici su u svom izveštaju objavili da se temperatura sve više približava nivou od 3 stepena. Naučnici strahuju da bi povećanje temperature na globalnom nivou moglo ostaviti dalekosežne, ubrzane i nezapamćene posledice na sve aspekte društva i to u veoma kratkom roku.

Posle tri godine istraživanja i nedelju dana pregovora između naučnika i svetskih političkih čelnika na samitu u Južnoj Koreji, Međuvladini panel o klimatskim promenama izdao je poseban izveštaj o učincima globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa

Planeta u krizi

Sažetak izveštaja od 33 stranice u određenoj meri sadrži opis mučnih pregovora između klimatologa koji pokušavaju da predoče rezultate sopstvenih istraživanja i političara koji se više brinu za privredu i životne standarde.

Uprkos neizbežnim kompromisima, na samitu su jasno i glasno definisane njegove ključne poruke. Džim Skea, potpresednik Međuvladinog panela o klimatskim promenama, izjavio je: „Prva važna stvar je činjenica da smanjenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Cezijusa ima znatno više pozitivnih učinaka u poređenju s ograničavanjem na 2 stepena. Ono zaista umanjuje uticaj klimatskih promena u bitnim aspektima“.

„Druga stvar koju je važno naglasiti su velike promene koje su potrebne ako želimo da smanjimo zagrevanje na 1,5 stepeni, a koje drastično menjaju energetski sastav, metode obrađivanja zemlje, a, na kraju, i metode prevoza“, dodao je.

Naučnici su iskoristili podatke iz svojih istraživanja kako bi političarima predočili ugroženog sveta koji je u takvo stanje doveo čovek. Dosad se ovaj problem smatrao rešivim ako čovek tokom ovog veka uspe da održi nivo zagrevanja ispod 2 stepena.

Međutim, čini se da je stanje mnogo alarmantnije nego što se dosad mislilo. Novo istraživanje pokazalo je da je prekoračenje optimalne temperature od 1,5 stepeni bliže nego ikad – mogli bismo ga doživeti za samo dvanaest godina, do 2030. godine.

Što možemo učiniti?

Naučnici su u izveštaju takođe naglasili da sve ove promene polaze od pojedinca i podstiču ljude da promene svoj stil života, da više koriste javni prevoz, izbegavaju avionske letove i kupuju lokalno i sezonsko voće i povrće. Velike je promene teško postići, ali svako se mora uključiti u proces spašavanja planete na kojem živimo, navode.

„Možda ćete reći da ne možete uticati na to kako se koristi obradivo zemljište“, kaže Debra Roberts, druga potpresednica Međuvladinog panela o klimatskim promenama, „ali možete uticati na ono što jedete, a samim tim određujete kako će se pojedino zemljište koristiti“.

Ističu i kako ograničenje rasta temperature na 1,5 ℃ zahteva pet radikalnih koraka:

1. Globalne emisije ugljendioksida moraju se do 2030. godine smanjiti 45 posto u odnosu na nivoe izmerene 2010. godine

2. Obnovljivi izvori energije bi trebalo da pružaju 85 posto električne energije u svetu do 2050. godine

3. Korištenje ugljenika trebalo bi smanjiti skoro na nulu

4. Oko sedam miliona kvadratnih kilometara zemlje (područje nešto manje od Australije) moraće se iskoristiti za uzgoj energetskih useva

5. Globalne neto emisije trebalo bi da budu na nuli

Ništa od gore navedenog neće biti ni lako, a ni jeftino. Naučnici navode da će ograničenje temperature na 1,5 ℃ koštati otprilike 2,4 triliona dolara, od 2016. do 2035. godine. Taj se iznos čini ogroman, ali stručnjaci kažu da je zapravo manji od onoga što će biti potrebno da se plati za uklanjanje ugljendioksida kasnije u ovom veku, ako sad ništa ne poduzmemo.

Što će se dogoditi ako ništa ne učinimo?

Ako se planeta zagreje za dva stepena, prvo će nestati koralni grebeni, a visina mora će se svugdje u svetu podići za 10 centimetara. Rast temperature uticaće i na kiselost okeana i na mogućnost uzgoja žitarica, npr. pšenice i pirinča. Ledenici na polovima tope se sve brže i čini se da nam se ubrzano približava ono najgore što globalno zagrevanje donosi, a njegove ćemo posledice najverovatnije osetiti tokom naših života.

Sad je na političarima teška odluka – hoće li nagovoriti svoje birače da su revolucionarne promene preko potrebne ili će sve zajedno ignorisrati i reći da naučnici greše?

Koliko nam je vremena ostalo?

Nije nam uopšte ostalo mnogo vremena, ali odluka je u rukama političkih vođa. Ciljevi na koje su se političari obvezali u Pariskom sporazumu više naprosto nisu dovoljni za zaustavljanje globalnog zagrevanja. Ako želimo da zadržimo rast temperature na 1,5 ℃, moramo delovati brže i radikalnije. Ovo je godina u kojoj moramo odlučiti šta ćemo učiniti, zaključuje BBC.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.