U trendu

Evo kako se pravilno obeležava krsna slava kod Srba: Jedan važan običaj mnogi zaboravljaju

Pravila svetkovanja ustanovljena su odavno, ali smo ih vremenom iskvarili

Krsna slava je jedan od najstarijih srpskih običaja, ali se ona često obeležava na različite načine, u zavisnosti od dela zemlje.

Ovo su, međutim, neka opšta pravila za proslavljanje sveca-zaštitnika.

Priprema za slavu

Nekoliko dana pre porodične proslave sveca, počinju pripreme kako bi se na dan krsne slave uživalo. Rasprema se domaćinstvo, planira jelovnik, a ukućanima – naročito deci – kupuje se nešto novo od odeće „da se ponove“.

Raspoloženje u domu je vedro i atmosfera je svečana.

Poziv na slavu

U prošlosti se zaista na slavu nije zvalo, ali je sada običaj da se ipak kontaktira s gostima, zbog duha današnjeg vremena.

Slavska sveća

Kupuje se sveća – „simbol svetlosti nauke Hristove“ – od pravog voska, obično dužine 50-60 cm, ali dužina nije važna. Ona se stavlja u čirak i posebno ukrašava, a pali se tek na dan slave, pred lomljenje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom.

Ona gori celog dana, a gasi se tek kada dogodi nekoliko centimetara do svećnjaka, ali na sledeći način: domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće.

Slavsko žito

Dan pre slave, priprema se slavsko žito, koje se, kao i slavski kolač, nosi u crkvu da se osvešta.

Prilikom sečenja slavskog kolača u žito se stavlja manja sveća, koja gori dok traje ovaj obred. Kad se kolač polomi, žito se preliva crnim vinom, a svećica se vadi iz žita, dok se umesto nje stavlja neki cvet ili biljka, poput bosiljka, ruže, karanfila…

Žitom se najpre posluži domaćin, a potom ostali ukućani. Zatim se služe i gosti, kako koji dolazi, i to je prvo što svaki gost uzima u kući domaćina. U nekim krajevima se uz žito obavezno služi i vino, a u svakom slučaju se pre toga prekrsti i čestita slava i potom prekrsti i nakon što se posluži.

Slavski kolač

Dan pred slavu, u ranija vremena običaj je bio da domaćica mesi slavski kolač, ali danas je važno da, ako ga kupujete, već dan uoči slave sve imate isplanirano jer je slavski kolač samo srce praznika i simbol Hrista.

Ukoliko ga mesite, imajte u vidu da je običaj da se prilikom pripreme testa koristi osveštana vodica.

Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što skraćeno i prevedeno znači: Isus Hristos pobeđuje.

Ko seče kolač?

Kako je jednom prilikom objasnio otac Gligorije Marković, voždovački paroh i duhovnik Crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene, često se kolač lomi u crkvi.

— Vernik dolazi u crkvu, a onda svojoj kući vraća sve što je doneo zato što je to osvećenje koje mi svi zajedno u Hristu činimo. Kad kažemo: „Meni ne treba niko drugi, sam ću to da uradim“, tad negiramo istinitost crkve da jedni bez drugih ne postojimo, a naročito ne bez Hrista, čije je vozglavljenje sveštenik — objašnjava otac Gligorije.

Ako to činite kod kuće, domaćin ili sveštenik čita molitvu, podiže pred ikonom slavski kolač, kao žrtvu u slavu Božiju i čast sveca. Potom preseče kolač i unakrst ga prelije vinom.

Ako se kolač okreće i lomi van stola, domaćica na pod prostere manji beli čaršav ili veću salvetu da bi se pokupile mrve od kolača, jer se veruje da je greh da padnu tamo gde se gazi.

Dvorenje slave

Ovo je stari običaj koji je pomalo zapostavljen u novije vreme.

Domaćin na dan slave dočekuje goste svečano obučen i ne seda ceo dan dok gori sveća, iz poštovanja prema svecu, odnosno stoji pred njim kao pri molitvi.

Ako je domaćin stariji i zbog zdravlja ne može ceo dan da provede na nogama, onda ovu ulogu daje nekom mlađem ukućaninu, a domaćin je i taj koji ispraća goste.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar