Evo šta se dešava sa dušom 40 dana nakon smrti: Dva dana luta, trećeg se uzdiže

Na kraju 40. dana na privremenom sudu do Vaskrsenja i Sudnjeg dana, saznaće se ide li osoba u Božje Carstvo ili u tamu.

Dva dana nakon smrti duša pokojnika luta, posećuje mesta koja je volela i koja je često posećivala za života. Prema verovanju i predaji Crkve, duša nikada nije sama u smislu lutanja.

„Božjom providnošću, voljom i dopuštenjem, određeno je vreme smrti, koje je onda kada je osoba najspremnija napustiti ovaj svet. Gospod joj daje ta dva dana slobode da poseti sva ta mesta i te ljude koje je volela za života, iako ne može uspostaviti komunikaciju s njima jer nema tela. Ta energija duše ne može ostvariti kontakt. Ovo je put duše nakon smrti prema pravoslavnom učenju, u prvih 40 dana“, izjavio je protojerej-stavrofor profesor dr. Vladimir Stupar.

Najvažnije je da se treći dan nakon smrti moli, kako je govorio Sveti Makarije Aleksandrijski. U trenutku smrti dolazi anđeo koji uzima dušu i pomaže osobi u trenutku odvajanja duše od tela, zajedno s anđelom čuvarom. Oni su uz dušu u njenom novom stanju i novim okolnostima. Tada duša vidi da je telo beživotno i mrtvo, ali čovek kao ličnost, jedinstven i neponovljiv, i dalje je „živ“ jer čovek je neuništiv.

„Tada obično vidi rodbinu koja plače, a ako je umro u bolnici, vidi lekare, osoblje… Duša se oslobađa tereta tela i telesnosti u prva dva dana i postaje pokretna i sposobna da brzo pređe s jednog mesta na drugo“, izjavio je protojerej-stavrofor profesor dr. Vladimir Stupar za TV Hram.

Trećeg dana, duša se uzdiže prema nebu gde prolazi kroz nebeske sfere i dolazi do Božjeg prestola, do Isusa Hrista, gde će u 40. danu biti odlučeno hoće li biti u svetlu ili tami do Vaskrsenja ili Strašnog suda. Što se tiče samog iskustva, prema rečima protojerej-stavrofora Stupara, postoji i drugi aspekt – tzv. klinička smrt, tj. odvajanje duše od tela, ali i njeno ponovno vraćanje u telo, što je nešto potpuno drugo.

Šta se događa u prvih 40 dana

To je ljudski vremenski okvir koji je dat, ali duša ima drugo osećanje vremena u zavisnosti od toga kako je pokojnik obogatio svoju dušu – svetim vrlinama i svetim darovima u proslavi Boga ili je duša bila potpuno ravnodušna prema odnosima s bližnjima i Bogom. Je li duša postala sveta za života kroz svete tajne i molitve ili je ostala siromašna i našla se siromašna i jadna.

U tih 40 dana duša je s ta dva anđela – anđelom čuvarom koji je dodeljen na krštenju i anđelom poslanim od Boga da uzme dušu. Tokom tog vremena duša se vodi – pokazuje joj se lepota Carstva nebeskog i Božjeg prestola ili je provedena kroz mesta gde duše koje nisu postigle svoj cilj i svrhu, a to je biti u ljubavi i jedinstvu s Bogom, bivaju odbijene u tamu gde je plač i škrgut zuba. Duša vidi i jedno i drugo i dolazi pred Hrista koji odlučuje gde će duša dalje biti.

Profesor Stupar govorio je i o carinama, anđelima – nebeskim carinicima koji ispitaju dušu, što je teško opisati zemaljskim jezikom, posebno iskustvo uspona duše pred Božji presto. Dodao je da demoni čine sve kako bi čoveka zarobili i da je blagodet Božja sreća što ne vidimo demone jer su toliko ružni i zastrašujući da bismo se mogli prestrašiti kad bismo ih videli.

Demoni borave u podnebesju, a duša koja je tada uz anđele je u velikoj teskobi jer joj se demoni prikazuju u svojoj ružnoći. Grehovnom čoveku koji nije vodio vrlinski život govore „Ti si jedan od nas, idi s nama, trebaš biti s nama“, prenosi Kurir.

Tokom tog razdoblja duša se ispituje, a koliko je važan taj prolazak do Božjeg prestolja i ta ispitivanja i ta carinjenja – mitarstva su zapravo opasnosti koje duša mora prebroditi, u prenesenom smislu, a ne prostornom. Takođe je spomenuo da je svrha svih molitvi da duša bez ikakvih prepreka dođe pred Gospoda, koji je ljubav, blag i milosrdan, ali i pravedan.

Demoni imaju veliku želju da što više ljudi privuku u pakao kako bi na Sudnjem danu satana mogao reći Hristu: „Ako možeš spasiti njih, onda spasi i nas.“ Đavo želi spasiti bez pokajanja i promene svog bića, iako je pao zbog gordosti iz koje proizlaze svi gresi. Demonima nije stalo do pokajanja, već žele spasenje bez promene svog bića i pokajanja.

Šta se događa s dušom nakon 40 dana

Ako duša prebrodi iskušenje đavola, „Ti si naš, čekamo te…“, duša, prestrašena, dolazi pred Božje lice. Tada se otkriva duboka Božja pravda. To znači da bi osoba trebala da ceni svoj zemaljski život jer se priprema za suočavanje licem u lice s Bogom. Važno je pokajati se jer „što svežete na zemlji, svezano će biti i na nebu, i što razrešite na zemlji, razrešeno će biti i na nebu.“ Ako čovek prokocka svoj život, videće iz druge perspektive kakav je njegov stvarni život.

Tog 40. dana, čak i najmanje dobro delo i delo ljubavi koje smo učinili, će se računati. Tog dana na tom privremenom sudu do Vaskrsenja i Sudnjeg dana će se znati ide li osoba u Božje Carstvo ili u tamu. Tako naši bližnji mogu u tih 40 dana molitvama i dobrim delima mnogo učiniti za nas.

Viđenja tokom kliničke smrti

Gospod ponekad, prema svojoj providnosti, vraća duše koje nisu spremne za sud natrag u telo jer ima tu moć. Otac Pajsije je pričao o ženi koja je imala greh i nije ga ispovedila zbog srama, misleći da je dovoljno moliti se samo Bogorodici. Gospod ju je vratio u život nakon tri dana, a ona je odmah pozvala sveštenika i rekla mu da neće još dugo živeti i da želi da je on ispovedi. Nakon toga su joj gresi oprošteni, i mirno je umrla. Gospod ima dar vraćanja duše u telo ako vidi da nismo spremni za suđenje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.