U trendu

Filmovi vas lako rasplaču? Evo što zapravo govori o vama

Dirljiva scena na velikom platnu uključuje ljude koji nam nisu bliski, ne poznajemo ih, čak smo svesni da je reč samo o glumi. Pa ipak, negde iz ugla oka lagano klizne suza.

Reč je o empatiji

Šta se zapravo zbiva u tim trenucima? Ugledni psiholog prof. Ivan Modrušan smatra da je cinično pitati se zašto nas dotiču sudbine nama nepoznatih ljudi, jer bi onda trebalo da se zapitamo zašto uopšte saosećamo. A razlog zašto zaplačemo pred filmom sadržan je upravo u toj sposobnosti.

Ključna reč je empatija, saosećanje. Kad saosećamo s nekim, delom osećamo ličnu patnju, a većim delom saosjećamo jer i sami u sebi imamo taj deo. Nema veze što je to neka porodica iz Afrike ili Los Anđelesa, sve su to situacije koje su nam bliske i poznate i na takvom nivou nas lično dotiču – istakao je prof. Modrušan dodajući kako je pitanje suza u bioskopu zapravo rezultat vaspitanja koji svojim pedagoškim pristupom u formiranju čoveka donosi emocionalnost ili suzdržanost.

Istorijski, u većini društava je na snazi vaspitanje koji ne preferira emocionalnost, nego suzdržanost i sakrivanje emocija. Tako pojedine škole slobodnijih pedagoških principa poput Sommervillea, Montessorija ili Waldorfa podstiču više emocionalnosti, piše Avaz.ba.

Kad se uporede njihovi pristupi sa standardnim pedagoškim pristupom ispadaju čudni što insistiraju na emocionalnosti – nastavio je prof. Modrušan. U takvom je sistemu paradoksalna pomisao da je neko ko plače u bioskopu emocionalno snažna ličnost.

1. Otpuštanje emocija

Ljudi koji ne beže od svojih osećanja spremni su da ih bez zadrške pokažu bilo gde. To se odnosi i na bioskopsku dvoranu. Ali nisu svi takvi. Ljudi uglavnom beže od emocija i tek kad im se jave ozbiljni problemi u socijalnom, poslovnom ili porodičnom funkcioniranju onda dolaze psihologu.

– Bavim se psihosomatskom psihologijom, pa ljudi često dolaze jer ih hronično boli želudac, glava ili leđa, a to je u osnovi potisnuti emocionalni problem. Takvi ljudi ne samo da se plaše, nego imaju precenjene ideje šta bi bilo da saosećaju s nekim ili da izraze svaku emociju – pojasnio je prof. Modrušan.

2. Isceljivanje

Otpuštanje osećanja, pozitivnih i negativnih, ima isceljujući efekat. Ljudi idu u manastir, kod iscelitelja zato da bi mogli da otpuste te emocije koje su u njima zakočene i zatvorene.

Ponekad izgleda spektakularno kad vidite da se veliki broj ljudi krene da se trese, da pada po podu. U osnovi to je reakcija na otpuštenu količinu snažnih emocija.

Vera je možda dobar način gde se smeju izraziti emocije i tamo ljude niko ne doživljava kao slabiće. Ali, u bioskopu čovek ne sme da iskaže osećanja jer ispada da je slab, detinjast i povodljiv – objasnio je prof. Modrušan.

3. Krivac je oksitocin

Hormon oksitocin deluje kao neurotransmiter, a još ga zovu hormonom ljubavi. On je odgovoran za naša osećanja kad doživimo dirljivu scenu. Zbog tog hormona smo više empatični i otvoreniji prema svetu, a na kraju zbog njega se osećamo srećnijima.

4. Spontanost

Ljudi koji zbog filma pod navalom osećanja zaplaču, iako im se prigovara da nisu funkcionalni, zapravo su kao ljudi mnogo funkcionalniji od emocionalno hladnih pojedinaca. Reč je o ljudima koji se ne plaše da izraze svoja osećanja jasno time dajući do znanja šta smatraju ispravnim.

5. Ne beže od emocija

Pojedincima je teško da se nose se s osećanjima, pa ih radije potiskuju. Ipak, oni koji plaču svet doživljavaju puno otvorenije, pa je tako uz njih životno iskustvo koje su prikupili sopstvenim doživljajem ili kroz veliko platno gotovo jednako, oni su bogatiji.

6. Bezosećajnost

Ako neko ne pokazuje emocije u bioskopu, neće mu pasti na pamet ni da ih pokaže na nečijem rođendanu. Ako neko umre ili strada, manje je verovatno da će i ti ljudi saosećati. Ljudi koji pokazuju saosećanja zaplakće i na sahrani potpuno nepoznatog čoveka.

7. Ne brinu ih očekivanja

Ljudi koji su spremni da pokažu svoja osećanja u bioskopu ne zamaraju se vaspitnim principima prema kojima su ih učili da nije u redu plakati – ističu psiholozi.

8. Ne žele da ih život boli

Suzdržani ljudi koji ne pokazuju emocije s jedne strane znaju zašto to rade – jer ne žele da ih život boli i dira. Zato radije zarobljavaju osećanja, ali, pošto su empatični – boli ih želudac, glava, vrat…

9. Suzdržani

Ljudi koji skrivaju emocije ili ih uopšte ne iskazuju bilo u bioskopu ili inače u životu, imaju mentalitet koji se traži za direktora banke, imaju takav suzdržan odnos prema emocijama, ali to ne znači da im je život lakši.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar