Glavni istraživač Instituta za Holokaust: Istorija je činjenica, Jasenovac — Aušvic Balkana

Gideon Grajf, glavni istraživač izraelskog Instituta za Holokaust „Šem Olam“, izjavio je juče u Andrićgradu da se mora stati u kraj reviziji istorije i da se zločini u Jasenovcu i Aušvicu ne mogu „gurati pod tepih“.

Na promociji monografije „Jasenovac — Aušvic Balkana — ustaška imperija okrutnosti“, Grajf je naglasio da se može povući paralela između Jasenovca i Aušvica.

Prema njegovim rečima, ono što je posebno interesantno jeste da su u Aušvicu pokušavali da imitiraju način na koji su nacisti u svojim koncentracionim logorima zlostavljali sve negermanske narode do njihovog istrebljenja.

„Moramo se boriti da se stane na kraj reviziji istorije. S tim se mora stati. Jasno je da zločine ne možemo gurati pod tepih, da se istina mora izneti na videlo. Istorija je činjenica, a ne pričanje i prepričavanje“, istakao je Grajf, koji je danas održao predavanje u Multipleksu „Doli Bel“ u Andrićgradu.

On je izrazio nadu da će svet spoznati istinu o Jasenovcu i da nisu uzalud bačene godine istraživanja koje su bile posvećene tom pitanju i rasvetljavanju onog što se tamo desilo, te da će konačno dobro pobediti zlo.

„Uprkos svim polemikama o broju stradalih u Jasenovcu, odgovorno tvrdim da je oko 700.000 ljudi na brutalan način izgubilo život u tom logoru. Ako uzmemo u obzir i sve nesrećne ljude koji su izgubili život na putu do Jasenovca, taj broj bi mogao da bude i veći“, rekao je Grajf novinarima u Multipleksu „Doli Bel“ u Andrićgradu.

Grajf je rekao da ne postoji nijedna arhiva u vezi sa temom Jasenovca koju nije posetio i dodao da je uvek zainteresovan za pitanja koja su bila zanemarivana u prošlosti ili zaboravljena. On je istakao da je oživljavanje neonacizma i neoustaštva jedno kompleksno pitanje i nešto što se dešava, što je realnost, i da su poricanja koja dolaze sa te strane veoma slična poricanju Holokausta.

„Svakog minuta treba da budemo svesni toga i treba da nas bude strah te činjenice“, rekao je Grajf.

Monografija „Jasenovac — Aušvic Balkana — Ustaška imperija okrutnosti“ predstavlja multidisciplinarnu studiju Grajfa, u kojoj je prvi put izvršena uporedna analiza Aušvica i Jasenovca. Autor potvrđuje tezu istoričara iz Izraela, ali i iz drugih zemalja sveta, da Jasenovac nije bio radni logor, već da je bio logor smrti. Ovu tvrdnju dokazuje i saznanje o 57 metoda mučenja i ubijanja u Jasenovcu.

Monografija autora Grajfa, svetski poznatog borca protiv revizije istorije, opisuje kao uporednu analizu zločina u dva, kako kaže, najstrašnija koncentraciona logora, Aušvicu i Jasenovcu.

„U Jasenovcu su pogažena sva ograničenja neljudskosti i zato se i danas moramo boriti protiv ideologija koje su dovele do tako strašnih zločina“, rekao je Grajf.

Čuveni reditelj Emir Kusturica poručio je da Jasenovac treba tretirati kao jednu vrstu pogroma koji nije zabeležen u istoriji. On je rekao da su u jednom opštem haosu, kada je 300.000 pušaka poražene srpske vojske putovalo zajedno sa poraženima po Srbiji, uglavnom zapadnoj, u julu 1942. godine hrvatske ustaše, ne samo po logorima, nego i po ulicama i livadama klali Srbe.

Ta se vest, rekao je on, pročula po Srbiji, pa je priroda srpskog ustanka zapravo bila priroda reakcije na stradanje Srba u Hrvatskoj.

„Jevreji su strukturno stradali po logorima, a Srbe su stavljali u poziciju u kojoj su goloruki bežali, dok su ih ustaše hvatale ispred kuća i klale“, podsetio je Kusturica.

Gojko Rončević Mraović, koji je kao dete preživeo stradanja u ustaškim logorima, rekao je novinarima da je rođen u selu Trstenica, u okolini Zagreba, tada etnički čistom srpskom selu.

„Kada su ustaše uzele vlast 1942. godine, počeo je pogrom Srba tako da je tada u selu ubijeno 265 ljudi“, rekao je Mraović, naglasivši da su njemu nacisti ubili svih pet članova porodice, a oca, majku i mlađeg brata su zaklali. On je naveo da je tada imao sedam godina, nakon čega je otišao u zbeg na Petrovu goru.

„Posle sam se sa bakom vratio u selo. Tu su nas zatekle ustaše i odvele me u dečiji koncentracioni logor Jastrebarsko, gde je bilo oko 3.500 dece sa Kozare, Koruduna, Banije, Like i Slavonije, čiji su roditelji pobijeni“, kaže Mraović.

On je naglasio da su u logoru bili veoma okrutni prema deci. Prema njegovim rečima, svakog dana umiralo je osmoro do desetoro dece zbog neuhranjenosti, bolesti, raznih tortura.

„Upravnik logora bila je Barta Pulherija, svastika čuvenog koljača Mile Budaka. Odabrali su tada oko 60 dece, među kojima sam bio i ja. Hteli su da nas vaspitavaju u ustaškom duhu, oblačili su nam ustaške uniforme, dva puta dnevno smo išli u crkvu, tako da je u toj grupi bilo manje umiranja. U avgustu 1942. partizani su oslobodili taj logor, tako da smo i mi dočekali slobodu“, priseća se preživeli logoraš Jasenovca.

On je naglasio da je više od 10.000 dece, među kojima je bio i on, spasla Dijana Budisavljević.

Izdavači monografije su Institut za Holokaust „Šem Olam“ (Izrael), Fondacija za projekte edukacije o Holokaustu (Majami, SAD) i Akademski koledž Ono (Izrael), prenela je RTRS.

Predavanjem Gideona Grajfa i predstavljanjem monografije počeo je trodnevni naučni skup „Gozba i književnost“.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.