Gori nam planeta! Najmoćniji svetski državnici na ispitu

Nepovratno oštećene šume Amazonije bi umesto kiseonika, zbog čega ih i zovu pluća planete, mogle da počnu da emituju ugljen-dioksid, upozorava Svetska fondacija za prirodu.
Još nisu ugašeni šumski požari u Sibiru, a pažnju javnosti već nekoliko dana zaokupljaju veliki požari u kišnim šumama Amazona. Gore pluća planete na njena dva kraja.

Prema najnovijim podacima Ministarstva za vanredne situacije Rusije vatrogasci još gase požare na 173 tačke, koji zahvataju prostranstvo od skoro 240.000 hektara u tri sibirske regije. Koliko god to neverovatno zvučalo, ruski zvaničnici su saopštili da je smanjena opasnost od šumskih požara sa kojima se još bore, jer je u jeku vatrene stihije gorelo oko 2,5 miliona hektara, što je površina veća od Vojvodine.

A od početka godine vatra je u Rusiji protutnjala prostranstvom od 7,2 miliona hektara, dakle tek nešto malo manjim od cele Srbije.

Stihiji nema kraja
Sada gore šume Amazona i kraj stihiji se još ne vidi, a stanje u najvećoj tropskoj šumi na planeti je veoma teško proceniti. Nacionalni institut Brazila za svemirska istraživanja (INPE) izvestio je o gotovo 2.500 novih požara za samo 48 sati u toj zemlji, a od januara je u Brazilu zabeleženo 75.336 šumskih požara, 84 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Prema nevladinim organizacijama, 54 odsto tih požara je u Amazoniji.

Predsednik Brazila Žair Bolsonaro kaže da vlasti nisu u stanju da obuzdaju stihiju i da vladi nedostaju sredstva za borbu protiv šumskih požara. Zato i ne čudi najava francuskog predsednika Emanuela Makrona da će se na Samitu G7 u Bijaricu, koji danas počinje, razgovarati o toj vanrednoj situaciji.

„Naša kuća gori, bukvalno. Amazonija, pluća naše planete koja proizvode 20 odsto našeg kiseonika, gore, to je međunarodna kriza“, napisao je Makron na svom nalogu na Tviteru.

Biolozi Amazon smatraju domom čak polovine svih kišnih šuma na svetu. Površina pod kojom su šume je skoro sedam miliona kvadratnih kilometara i zahvata trećinu ukupne površine Južne Amerike.

Podaci kažu da je u poslednjih 40 godina sečom uništeno čak 20 odsto šuma Amazona. Oko 70 odsto iskrčenog zemljišta pretvoreno je u pašnjake, dok se ostatak koristi za uzgoj stočne hrane.

Klimatske promene
Direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, prof. dr Saša Orlović za Sputnjik kaže da nije moguće proceniti da li je, uz klimatske promene, za šumske požare krivac i ljudski faktor. Uostalom, oko toga se spore i zvaničnici Brazila, koji to negiraju, sa predstavnicima NVO.

On, međutim, ukazuje kako klimatske promene požarima idu na ruku.

„Poznato je da se srednja temperatura povećala negde za jedan stepen u poslednjih 150 godina. Dakle, industrijskom revolucijom, emisijom gasova staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida, metana, azot-suboksida, savremenim načinom života i ekonomskim razvojem povećali smo koncentraciju ugljen-dioksida sa 270 njegovih molekula u milion čestica vazduha (ppm), na 400 ppm. Pošto je reč o gasovima staklene bašte imamo intenzivnije zagrevanje, a to znači da se i klima promenila“, objašnjava Orlović.

Ukazujući na posledice on napominje da raspored padavina više nije isti i da je temperatura povećana, što pogoduje stvaranju uslova za šumske požare koji se na nekim površinama gotovo redovno javljaju.

Toplija godina
Sagovornik Sputnjika dodaje da je ova godina dosta pogodna za izbijanje šumskih požara jer je toplija, a vazduh suvlji.

Na pitanje koliko su ti požari zaista ugrozili planetu on odgovara da je ugrožavaju zbog toga što se sagorevanjem oslobađa velika količina ugljen-dioksida i to ne samo sagorevanjem drveta, nego i prizemnog sloja gde je nagomilana organska materija. Zato dolazi do povećanog oslobađanja ugljen-dioksida u vazduh, a poznato je da on kao gas staklene bašte intenzivira klimatske promene, objašnjava sagovornik Sputnjika.

„Projekcija pokazuje povećane temperature za oko jedan stepen Celzijusa i ako koncentracija ugljen-dioksida ovako nastavi da raste, smatra se da ćemo krajem ovog veka imati čak četiri stepena veću temperaturu, što je veoma ozbiljno povećanje. I to će tražiti mere adaptacije, prilagođavanja, potpuno nove uslove života“, nedvosmislen je Orlović.

On napominje da posledica toga nisu samo šumski požari, nego i druge prirodne katastrofe, oluje, suše. Praktično se znatno češće dešavaju ekstremni vremenski događaji, ističe direktor novosadskog Instituta.

U kombinaciji sa ljudskim faktorom kao uzročnikom šumskih požara situacija je, naravno, još gora.

Čovek kao izazivač
Programski direktor neprofitne organizacije „Amazon voč“ Kristijan Puri smatra da je većinu požara izazvao upravo ljudski faktor, ističući da čak i tokom sušnih sezona u Amazoniji, u kojoj je velika vlaga, ne dolazi lako do požara.

On je dodao da poljoprivrednici i stočari odavno koriste požare kako bi raščistili zemlju, ocenivši da najverovatnije oni stoje iza neuobičajeno velikog broja požara u Amazoniji. Naglasio je, međutim, da je u poređenju s prethodnim godinama, nivo destrukcije ove godine „bez presedana“. Nesumnjivo su tome doprinele klimatske promene i suva godina pogodna za požare.

„Amazon je neverovatno važan za našu budućnost, za našu sposobnost da zaustavimo najgore klimatske promene. Ovo nije preterivanje. Idemo ka neizrecivoj destrukciji, ne samo Amazonije, već cele naše planete“, upozorio je Puri.

A Svetska fondacija za prirodu saopštila je da je amazonska prašuma nepovratno oštećena i upozorila da bi, umesto kiseonika, mogla da počne da emituje ugljen-dioksid, koji je glavni krivac za klimatske promene.

(Sputnjik)

2 komentara
  1. Anonimni

    Bice gem.soje za izvoz…

  2. AA ( americki alah)

    trump krci terene za golf

Napišite komentar