U trendu

Gradski život u vrtlogu stresa: Buka, gužva i neispavanost uzimaju svakodnevni danak

Uticaj modernog života na mentalno zdravlje: Pretrpanost i monotoni uslovi za život izazivaju nelagodnost

U nekim prošlim vremenima okruženje je izgledalo mnogo drugačije nego danas, ali to ne znači da je opšte stanje bilo bolje.

Život u ovom modernom dobu ispunjen je brojnim izazovima, svedoci smo sve veće saobraćajne gužve, bučnih mesta i zagađene životne sredine, posebno u većim gradovima. Ruralna mesta su postala atrakcija za vikend odmor, a urbani centri su postali izbor mnogih za stalni boravak.

Mentalno zdravlje

Povećava se broj automobila po domaćinstvu, što, paradoksalno, rezultira sporijim kretanjem na zakrčenim gradskim saobraćajnicama. Sve češće se šire vesti o visokom stepenu zagađenosti vazduha i otrovnim česticama koje ugrožavaju zdravlje, što na duži rok doprinosi posledicama kojih verovatno nismo ni svesni.

Životna sredina i mentalno zdravlje jedna je od tema kojom se bavi socijalna psihologija, pokušavajući da shvati kako okruženje može uticati na mentalno zdravlje ljudi i koliko je važno podizati svest o pitanjima životne sredine u kontekstu psihološkog blagostanja zajednice.

U nekim prošlim vremenima okruženje je izgledalo mnogo drugačije nego danas, ali to ne znači da je opšte stanje bilo sve bolje i bolje za mentalno zdravlje ljudi tog doba.

Tragične posledice

Naime, životna sredina je u to vreme bila mnogo stresnija za čoveka nego danas. Oštre i hladne zime, glad i siromaštvo, loši sanitarni uslovi i skučen životni prostor doneli su ljudima više stresa nego što je to danas moguće zamisliti u mnogim delovima sveta. Zbog svega navedenog često su se širile razne bolesti koje su se nekontrolisano razvijale i donosile tragične posledice.

Danas već imamo efikasnije načine prevencije i kontrole ovakvih opasnosti, koje su sve ređe, ali i dalje prisutne u određenim oblastima. Svedoci smo i nedavne globalne pandemije, koja je definitivno bila stres za ceo svet, a mnogi i dalje osećaju posledice na polju mentalnog zdravlja posle svega što su prošli.

Međutim, vremenom je životna sredina prestala da stvara toliki stres za čoveka, dok je čovek svojim načinom života počeo da stvara mnogo veći stres za okolinu.

Vikend beg

Možda nikada niste pomislili na razliku između ova dva pojma, ali istraživanja su pokazala da se gužva i prenatrpanost značajno razlikuju po značenju. Prenatrpanost je neutralan pojam koji se odnosi samo na broj ljudi koji žive u istom prostoru, dok je skučenost subjektivni osećaj neprijatnosti zbog prisustva drugih ljudi, odnosno vrsta psihičkog stresa koji doživljavamo kada prenatrpanost postane neprijatna.

U velikim gradovima samo je pitanje vremena kada će se prenatrpanost pretvoriti u skučenost, ali još uvek ima mnogo onih koji vikendom pokušavaju da pobegnu od ove neprijatnosti kako bi na trenutak našli mir, kao da je to dovoljno da nadoknade gužvu, buku i stres koji dobijamo tokom cele godine.

Još jedna stavka koju socijalna psihologija posebno ističe jeste fenomen difuzije odgovornosti, koji se javlja posebno na mestima sa puno ljudi. To je pojava u kojoj sa povećanjem broja svedoka opada osećaj odgovornosti za pomoć svakom posmatraču.

Drugi rečima, manje je verovatno da će vam prolaznici pomoći ako se onesvestite na glavnom trgu nego u malom selu, koliko god to nekima zvučalo čudno. Istraživanja na ovu temu sprovedena su i u Hrvatskoj, tako da navedeni podaci nisu novi.

Intervencija posmatrača kada su drugi u nevolji veoma je važna za opstanak. Manji gradovi uglavnom imaju uže zajednice koje brže reaguju u vremenima nevolje. U većim gradovima taj osećaj se gubi zbog pomisli da će to verovatno neko drugi uraditi.

Prisustvo drugih zavisi i od toga kako ga pojedinac doživljava, neko će se osećati ugodnije u većim sredinama, a neko ne.

Novi izvori stresa

Urbane oblasti su postale poprište svih mogućih izazova, ali daleko od idealnog života o kojem govori socijalna psihologija. Gužve, buka i stres izazvani prenaseljenim područjima su nešto s čime naši preci nisu morali imati posla. Prejak svetlosni efekti, buka kamiona i sirena hitnih službi, glasna graja iz hodnika ogromnih urbanih nebodera – samo su neki od razloga narušenog sna i poremećaja spavanja mnogih građana.

Danas je retkost videti osobu na ulici koja ne nosi slušalice i ne pušta muziku. Nedavna istraživanja su pokazala da gotovo milijarda mladih sluša muziku na slušalicama na previsokom nivou zvuka, stavljajući sebe u veliki rizik od oštećenja sluha ili gubitka sluha.

Nekontrolisana i česta buka s kojom su ljudi suočeni u urbanoj sredini istovremeno izaziva i psihički stres. Izloženost stalnoj buci može dovesti do kardiovaskularnih problema, teškoća u održavanju pažnje (posebno kod dece u razvoju) i poremećaja spavanja.

Mnogi se trude da naprave bolje zvučno izolacione materijale koji bi mogli smanjiti količinu buke, ali s obzirom na brzo naseljavanje velikih gradova, svi napori na kraju postaju uzaludni.

Gužve na gradskim saobraćajnicama postaju sve stresnije za mnoge, a to postaje sve prisutnija tema na društvenim mrežama. Trenutno nema rešenja jer je u poslednjih nekoliko godina značajno povećan broj vozila po domaćinstvu, a samim tim i smanjen prostor na ograničenim urbanim površinama.

Gubljenje vremena u redovima, traženje parkinga oko zgrade nakon napornog radnog dana i pokušaj da se od tačke A do tačke B stigne u dugim vremenskim intervalima zaista predstavljaju veliki psihološki stres za mnoge građane u urbanoj sredini.

Alarmantna situacija

Udobnost u kojoj većina ljudi trenutno živi je nešto što se stvara godinama, ali ima ograničen životni vek. Sve je veći broj svetskih previranja i sukoba za koje nema garancije da neće stići u naše krajeve.

Problemi poput nedostatka osećaja zajedništva u kontekstu razumevanja koje svi crpimo iz zajedničkih resursa koji se obnavljaju ako se koriste umereno, ali nestaju ako se preterano koriste, sve su češće teme rasprava. Ovaj osećaj je bio prisutniji u ranijim vremenima, ali je danas zabrinjavajuće izbledneo zbog različitih rasporeda ljudi.

Nalazimo se u vremenima u kojima se dešavaju novi ratovi, elementarne nepogode, nestašice energenata, inflacija i nepravilna poskupljenja brojnih proizvoda i usluga, što dovodi u pitanje koliko zapravo imamo rezervi i da li smo svesni da ovaj nivo sigurnosti i udobnosti koji smo u nekim regionima stvorili nije neograničen?

Umerenost je veština koja se uči godinama, a omogućava nam da naučimo kako da koristimo resurse u meri u kojoj nam zaista trebaju kako bismo mogli bezbrižno i kvalitetno živeti duže vreme. Ako svi preterujemo, nestašice su naša budućnost, a kvalitet života je svakim danom sve lošiji.

Mentalno zdravlje nije samo privatna stvar pojedinca, već i odnos s zajednicom u kojoj živi, okolinom u kojoj živi i načinom na koji se prema njemu postupa.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.