Idealno za penzionere: Ova aktivnost čuva od demencije

Baštovanstvo je odličan hobi za sve generacije, ali starijim ljudima donosi posebne pogodnosti. Naime, revolucionarno istraživanje psihologa Univerziteta u Edinburgu pratilo je živote stotina Škota i njihov način života skoro čitav vek.

Na kraju su zaključili da baštovanstvo u bašti može da zaštiti od demencije do 80. godine, bez obzira na bogatstvo i obrazovanje.

– Mentalno stimulativna priroda baštovanstva, još uvek relativno neistražena, mogla bi da doprinese rezervi mozga čak i u starosti. Ovi rezultati identifikuju obećavajuću novu liniju istraživanja za razumevanje faktora životnog stila koji mogu promovisati uspešno kognitivno starenje – rad je objavljen u Journal of Environmental Psichology.

Udruženje „Alchajmer Škotska“ opisao je nalaze kao ohrabrujuće.

Džilijan Konsil, izvršni direktor dobrotvorne organizacije za zdravlje mozga i inovacije, naglasila je da ljudi ne razumeju ove prednosti.

– Ljudi često ne shvataju širok spektar prednosti koje baštovanstvo može da donese. Kopanje, sadnja i čupanje korova povećava snagu ruku, što istraživanja pokazuju da može poboljšati zdravlje mozga. Uzgajanje sopstvene hrane može vam pomoći da jedete zdravije, što je takođe ključni faktor. A ostanak u vezi sa drugim ljudima je koristan za zdravlje mozga, tako da su zajednički prostori odlično mesto za druženje, smanjujući usamljenost i izolaciju – rekla je ona, misleći na zajednice koje omogućavaju starijim ljudima da se druže i vrte u isto vreme.

Istraživački tim je prikupio podatke kao deo dugoročne studije o funkciji mozga pod nazivom ‘Lothian Birth Cohorts’. Deca rođena u Edinburgu i okolini 1921. godine polagala su test inteligencije u dobi od jedanaest godina kako bi izmerila njihovu sposobnost rasuđivanja i aritmetike. Na stotine njih je isti kviz rešavalo kasnije, kada su imali 79 godina.

Od 467 testiranih ljudi, skoro 30 odsto nikada nije radilo baštu, ali 44 odsto je to radilo stalno, čak i u starosti. Rezultati su pokazali jasnu podelu.

U proseku, njih 280 koji su često ili ponekad radili u bašti imali su bolje kognitivne sposobnosti kao penzioneri nego kada su imali jedanaest godina. Ali 187 koji nikada ili su retko bavili baštovanstvom su imali niže rezultate na testu nego kada su bili deca.

Demencija je kada mozak neizlečivo degeneriše do tačke u kojoj se bori da zapamti, koncentriše i reši probleme.

Nezdravi načini života povećavaju rizik od razvoja bolesti, ali se veruje da održavanje mozga aktivnim i dovoljno sna mogu sprečiti da se ona pojavi.

Dr Dženi Korli, vodeći autor studije, rekla je da je odnos između baštovanstva i zdravog kognitivnog starenja u velikoj meri zanemaren.

– Angažovanje u baštovanskim projektima, učenje o biljkama i generalno održavanje bašte uključuje složene kognitivne procese kao što su pamćenje i izvršna funkcija. Zato oni koji se bave baštom imaju manje kognitivnog pada tokom života – rekla je ona, a prenosi 24sata.hr.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.