U trendu

Iza manjka želje za seksom možda se krije dublji problem

Možda se iza umora ili hiperaktivnosti, pritiska ili aritmije krije mnogo dublji razlog – neravnoteža hormona koja je rezultat problema endokrinog sistema.

O endokrinom sistemu se ne govori često, a u pitanju je hemijska fabrika našeg tela koja reguliše raspoloženje, rast, metabolizam, razvoj i seksualno zdravlje, piše Net.hr.

„Endokrini sistem uključuje osam glavnih žlezda i kada su visine hormona previsoke ili niske, vaše opšte zdravlje može da bude znatno ugroženo“, ističe endokrinolog Kančana Visvanathana koja savetuje šta treba da znate o endokrinom sistemu i simptomima na koje treba da obratite pažnju, a koji ukazuju da biste mogli da imate poremećaj i kada je potrebno da se posavetujete se sa lekarom.

Endokrini sistem se sastoji od više žlezda koje proizvode hormone i izlučuju različite hormone – poput insulina koji se izlučuje iz pankreasa, hormona štitne žlezde, steroidnih hormona poput kortizola iz polnih hormona nadbubrežne žlezde – estrogena, testosterona iz jajnika i testisa. Tu su i glavne žlezde koje proizvode hormone poput hipofize i paratireoidnih žlezda. Ovi hormoni deluju na više ćelija u celom telu. Stoga svaka disfunkcija endokrinog sistema uzrokuje simptome koji utiču na celo telo.

Uobičajeni znakovi endokrinog disbalansa uključuju: umor, neobjašnjivo i naglo mršavljenje ili gojenje, promene krvnog pritiska, promene u srčanom ritmu, neredovne menstruacije kod žena, neplodnost i erektilnu disfunkciju.

Hormoni endokrinog sistema poput insulina i hormona štitne žlezde utiču na više nivoa metabolizma. Insulin je neophodan hormon za varenje ugljenih hidrata i osiguravanje energije za ćelijske aktivnosti i skladištenje hrane za kasniju upotrebu. Abnormalnosti lučenja insulina dovode do dijabetesa i znakovi dijabetesa mogu da budu umor, gubitak težine, preterana žeđ i mokrenje.

Manjak hormona štitne žlezde (hipotireoza) može da uspori metabolizam i uzrokuje gojenje. Hormon štitne žlezde takođe utiče na srčani ritam i funkciju srčanog mišića.

Višak hormona štitne žlezde (hipertireoza) može da poveća otkucaje srca. Stanje hipertireoze uzrokuje aritmije (abnormalni srčani ritam), uključujući fibrilaciju arterija.

Nadbubrežna žlezda proizvodi steroide poput kortizola koji je hormon stresa, a manjak kortizola (adrenalna insuficijencija) dovešće do preteranog umora, gubitka težine i niskog krvnog pritiska. Višak kortizola (Cushingov sindrom) uzrokuje umor zajedno sa gojenjem , visok krvni pritisak i šećer u krvi (dijabetes).

Poremećaj polnih steroida (estrogena) kod žena može dovesti do neredovnih ciklusa, neplodnosti. Uobičajen hormonski poremećaj jajnika je PCOS (sindrom policističnih jajnika).

Nizak testosteron kod muškaraca (hipogonadizam) uzrokuje umor, erektilnu disfunkciju i smanjenje mišićne mase.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar