U trendu

Kako da prepoznate anksioznost kod dece i šta da uradite?

“Iza svakog deteta koje veruje u sebe, stoji roditelj koji je verovao prvi. “

Zabrinuti ste jer je vaše često nervozno? Pada vam na pamet da je u pitanju anksioznost? Česta nervoza kod dece u školskom uzrastu je uglavnom normalna pojava, ali ako se uz nervozu pojavljuju i drugi simptomi trebalo bi da obratite pažnju.

Ratovanje sa anksioznošću ume da bude jako teško i sve što je detetu potrebno je da budete njegova neizmerna podrška. Postoji više vrsta anksioznosti kao i na desetine simptoma. Otežana fokusiranost u izvršavanju školskih obaveza jedan je od prvih simptoma anksioznosti i može uticati na svakodnevni život deteta.

Simptomi dečijeg anksioznog poremećaja: 

  • Deca osećaju iracionalan strah ili opasnost zbog određene situacije. To mogu biti najbanalnije situacije poput odlaska u školu.
  • Razmišljanje o određenoj situaciji izaziva uznemirenost kod dece.
  • Deca sa anksioznošću imaju nizak nivo samopouzdanja i stalno traže potvrdu za svoj uspeh.
  •  Ne vole iznenađenja, rizik i nepredviđene situacije
  • Dete je izuzetno osetljivo
  •  Dete ne želi da se druži sa drugom decom, niti da učestvuje u zajedničkim aktivnostima
  •  Ne želi komunikaciju ni sa kim, osim sa svojim ukućanima. Takve situacije se dešavaju u kupovini ili na nekom drugom javnom mestu.
  • Dete ima napade panike

“ Nema važnijeg posla od pružanja ljubavi i podrške detetu.”

Šta možete da uradite?

Prvo, ono što ne bi trebalo da radite je da, kada dete ima problem, jednostavno ga rešite i nastavite dalje, kao da se ništa nije desilo. I tako do sledećeg puta. I do onog sledećeg. I tako godinama. Tako ćete samo povećavati njihovu anksioznost.

Naučite decu kako da se nose sa određenim situacijama. I što je najvažnije, verujte deci kada kažu da se ne osećaju dobro. Ne optužujte ih da su razmažena i da izmišljaju određene situacije.

  •  Kada dete ima napada panike, pomozite mu da prevaziđe fizičke simptome-kratak dah, uznemirenost. Tek kada se dete smiri, razgovarajte što smirenije sa detetom o situaciji koja je izazvala anksioznost.
  •  Dete sa anksioznošću pre obavljanja neke nove i nepoznate aktivnosti uvek pomisli “Šta ako…?” Razgovarajte sa detetom o njegovim strahovima i nađite dovoljno dokaza da se brinu bez razloga.
  •  Ne forsirajte dete da bude perfekcionista. Ne koristite rečenice tipa “Pogledaj kako je tvoj drug to dobro uradio, a ti nisi znao”. To će kod dece izazvati anksioznost i nisko samopouzdanje i radije će izbeći neku aktivnost nego uraditi pogrešno ili lošije od drugih.

„Možete koristiti i nagrade kao motivaciju. Nagrada može da bude dodatna priča pred spavanje, više maženja sa vama ili odlazak u park. Gledajte da se nagrada podudara sa težinom prepreke – na primer, nemojte detetu dati malu nagradu za prevazilaženje najtežeg stepenika. „, kažu iz Beogradskog psihološkog centra.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar