U trendu

Kako da prepoznate sociopate i psihopate: Manipulacija ima je zajednička, ali ovo su ključne razlike

Psiholozi i psihijatri retko dijagnostikuju da je neko psihopata ili sociopata, oni upotrebljavaju drugačiji termin: antisocijalni poremećaj ličnosti. Većina stručnjaka veruje da psihopate i sociopate dele slične karakteristike.

Takve osobe nemaju sposobnost razlučivanja dobrog od lošeg. Oni također teško shvataju tuđa osećanja, a još teže saosećaju.

Evo koji su njihovi simptomi.

Savest psihopata

Ključna razlika između psihopata i sociopata je prisutnost savesti, onog unutrašnjeg glasa koji osobi govori radi li nešto što ne bi trebalo. Psihopate nemaju savest. Ako će vas psihopata lagati, neće osećati nikakvu moralnu neprijatnost. Posmatraće druge i nakon nekog vremena će se uklopiti u svoju okolinu tako da ne bude otkriven.

Savest sociopata

Sociopata obično ima savest, ali je ona jako slabo razvijena. Znaće da ono što radi nije prihvatljivo i osećaće određenu nivo krivice, ali ga to neće zaustaviti u njegovom naumu. Psihopata i sociopata ne mogu da se saosećaju s drugim ljudima. Oni nemaju sposobnost da sebe stave na mesto druge osobe i pokušaju da shvate kako se ta osoba oseća. Neko ko pati od ovakvog poremećaja ličnosti, druge osobe posmatra kao objekte koje može da iskoristi za svoje dobro.

Nisu uvek nasilni

Psihopate i sociopate se često u medijima predstavljaju kao osobe koje su nasilne. U stvarnosti, neko ko pati od antisocijalnog poremećaja ličnosti može biti nasilan, ali obično nije. Umesto toga, češće koristi manipulaciju kako bi dobio ono što želi. Hladni su i uvek kalkulišu kako bi iz svake situacije dobili najviše što mogu, bez preteranog razmišljanja o tome kako se drugi oko njih osećaju. Ako prepoznajete neke od ovih osobina kod bliske osobe, možda ćete početi da verujete da je ta osoba sociopata ili psihopata. Ali, samo zato što je osoba zla ili sebična, to ne znači da pati od ovog poremećaja.

Dijagnostikovanje antisocijalnog poremećaja ličnosti

Ne postoje laboratorijski testovi pomoću kojih bi se potvrdili mentalni poremećaji. Ako su prisutne nagle promene u nečijoj ličnosti, lekar će možda preporučiti fizički pregled, test krvi ili skeniranje mozga kako bi mogao da ustanovi da li je prisutan fizički poremećaj. Psihijatar ili psiholog će verovatno analizirati osobu uz pomoć pažljivo osmišljenih pitanja kako bi bliže shvatio njegov karakter. Ovakvi oblici poremećaja ličnosti obično počinju da se javljaju u adolescentskom dobu kada je ličnosti već bolje formirana. Ipak, postoje slučajevi kada se ovi poremećaji mogu primetiti već kod deteta u dobi od 8 godina.

Uzorci takvih stanja

Tačni uzroci su još uvek nisu poznati. Većina ljudi veruje da je za to zaslužan spoj niza faktora, od toga kako se osoba nosi sa stresom do načina na koji je vaspitana. Roditelji koji se prema svojoj deci ponašaju kao da su od stakla, mogu u njima da usade neke osobine koje će posle dovesti do narcisoidnosti. Postoji tanka granica između zdrave brižnosti i nezdravog podizanja dečjeg ega. Ipak, s druge strane, ignorisanje ili zapostavljanje deteta takođe neće imati pozitivno delovanje na razvijanje njegove ličnosti. Tada deca počinju da osećaju potrebu za preživljavanjem, da se brinu sami o sebi, kada već niko drugi ne želi.

Lečenje

Ne postoji lek, ali terapija definitivno može pomoći. Cilj je da osoba poradi na svom samopouzdanju i razvije realnija očekivanja od drugih osoba. Ne postoji lek za ove poremećaje ličnosti, ali depresija i anksioznost su često prisutni. Iz tog razloga se često propisuju antidepresivi. Ako narcisoidna osoba počne da konzumira alkohol ili droge, što je vrlo uobičajeno, važno je da počne na vreme da leči te zavisnosti, prenosi Centar zdravlja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)