Tako što cedi kalodont dok prsti ne poplave.
Tako što sipa vodu u flašu od šampona kad ostane malo na dnu.
Tako što grebe posudu od eurokrema kašičicom do poslednjeg molekula. I margarin.
Tako što čuva sapun i kad ne može više u ruku da stane.
Tako što od starog hleba može da napravi najmanje šest vrsta obroka za sve ukućane. I psa.
Tako što pomaže koricom hleba tanjir posle jela i pojede je.
Tako što skuva pasulja za sve ukućane za pet dana unapred.
Tako što voli da jede crni i beli luk i onda se izvinjava.
Tako što pravi džem koji niko u kući neće da jede pa onda poklanja.
Tako što voli sve da baca u WC šolju. I soc od crne kafe.
Tako što pali bojler samo noću.
Tako što kuva krpe u loncu (izdanci srpske vrste preko 80 g).
Tako što ide zapušenih ušiju i sa šalom i prslukom po kući da ga ne ubije promaja.
Tako što gasi svetla po kući taman se opi*dio o nešto pa imao modricu.
Tako što čuva kese.
Tako što čuva tegle.
Tako što ne baca gaće sve do neprepoznatljivosti.
Tako što ne baca kad ostane jedna čarapa nego čeka u kesi godinama da se pojavi druga.
Tako što uporno jede sve što mu smeta.
Tako što sve popravlja po kući sam da ne bi platio majstora.
Tako što ide kod nekog na slavu da bi se nažderao prasetine.
Tako što sam leči sve što može dok neko od ukućana ne popi*di i odvede ga lekaru.
Tako što će pre dati za kladionicu nego za zubara.
Tako što je spreman da se posvađa na koju ‘oćeš temu. Pa i na Đokovića.
(Milijana Barjaktarević, iz knjige „Pisanje uz vetar“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com