Kako su jugoslovenske novine 1987. godine pisale o Donaldu Trampu

Svaki put kad Donald Tramp siđe iz svog apartmana na 62. spratu Tramp kule, najelegantnijeg nebodera na Menhetnu, u sredini lobija jedan pijanista u fraku izvodi na klaviru neko delo klasične muzike, često Betovenovu Devetu simfoniju. U holu od italijanskog ružičastog mermera, u kojem su fontane i portiri u svečanim uniformama, odmah se skupi znatiželjna publika.

„To je on, Donald!“ uzvikuju njegovi obožavaoci usred fotografskih reflektora. Poneki od njih zatraži od Donalda Trampa autogram, ostali se zadovoljavaju stiskom njegove ruke. Poneko želi da ga dodirne, jer to, kažu, nosi sreću.

Četrdesetogodišnjak, oženjen bivšom manekenkom Ivanom koja je bila i prvakinja u skijanju, Donald Tramp, poslovni genije, simbol je brzog i neviđenog uspeha.

Kad se pre deset godina činilo da je grad Njujork u krizi, u dugovima, mučen svim mogućim teškoćama, i kad su mnogi preduzetnici bežali na Floridu i u Kaliforniju, Donald Tramp je s pozajmljenim novcem kupovao zemljišta i gradio nebodere.

„Pre ili kasnije Njujork će se ponovo podići“, ponavljao je Tramp, uporan u svom optimizmu: „I tada ćete videti!“

Imao je pravo. Nakon godine depresije sledio je ekonomski procvat. Građevinarstvo je ponovo živnulo, a cene kuća popele su se do vrtoglavih visina. Zahvaljujući svojim uspešnim poslovnim potezima, Donald Tramp se za nepunih deset godina svrstao među najbogatije ljude Amerike.

On i njegova porodica vlasnici su više od 25.000 stanova razasutih po svim njujorškim četvrtima od Bruklina do Kvinsa, kao i u samom središtu Menhetna, na poznatoj Petoj aveniji. Tamo je čuvena Tramp kula, u kojoj, među ostalima, stanuju reditelj Stiven Spielberg, glumica Sofija Loren i bivši diktator s Haitija Žan Klod Duvalje.

Kao da mu Njujork nije bio dovoljan, Donald je ispružio ruku i do Atlantik sitija, nove kockarske metropole koja je već istisnula Las Vegas. Ni ovaj put nije ga izneverio njegov instinkt. Još pre nego što su se građani Atlantik sitija referendumom izjasnili u korist kockarnica, Donald je tamo počeo da kupuje zemljišta koja se u prvi mah nisu činila privlačno.

Preko poverljivih posrednika kupovao je parcele po niskim cenama, a zatim je, u pravom trenutku, počeo da ih prodaje ostvarujući basnoslovnu dobit.

Za svoj četrdeseti rođendan prošlog juna, Donald je na kraju poželio poklon dostojan njegove važnosti. Kupio je ogromni hotel, sav u mermeru i ogledalima, kom je bio pripojen kazino i odmah mu dao ime Tramp zamak.

„Tako ćemo bolje proslaviti moj rođendan“, rekao je svojoj ženi Ivani.

Što je bio bogatiji, Donald je postajao i sve veći megaloman, željan publiciteta i slave. Nedavno je u nekoj TV mini-seriji glumio samoga sebe. Kad je u pitanju publicitet, čini se da mu ga nikad nije dovoljno.

Donald, „Kralj Njujorka“, kako ga naziva štampa, već u sedam sati ujutro sedi za velikim pisaćim stolom od mahagonija. Nikad ne beleži ništa, sve „skladišti“ u sopstvenoj memoriji dostojnoj jednog kompjutera.

Poslednja i najznačajnija manifestacija njegove sklonosti prema grandioznosti je ceo jedan grad, Tramp siti, koji bi trebalo da bude podignut na severozapadnom delu Menhetna, na desnoj obali reke Hadson. Taj monstruozni projekt treba da počne da se ostvaruje ove godine i biće završen 1992., uz trošak više od pet milijardi dolara.

Projekat Tramp siti uključuje sedam nebodera, svaki sa 75 spratova , 8.000 luksuznih stanova i jedan 65-spratni neboder namenjen kancelarijskim prostorijama, ispod kojeg bi trebalo da bude neka vrsta visećeg vrta, zapravo ogromni park sa stablima i fontanama, jedan veliki tržni centar na oko milion metara kvadratnih, podeljen na tri sprata i predviđen za TV i filmske studije, hotele, prodavnice, banke, restorane, parking za 8.500 automobila, stanicu podzemne železnice i autobusku stanicu koje će povezivati Tramp siti s ostalim delovima grada. U Tramp sitiju stanovaće više od 20.000 ljudi, a raditi njih 40.000, dakle pravi grad unutar metropole.

„Za one koji su navikli na mahniti ritam Menhetna, život u Tramp sitiju biće novo iskustvo, nesumnjivo vrlo pozitivno“, rekao je jedan od arhitekata koji će učestvovali u izradi projekta.

Nacrti su izrađeni prema najmodernijim urbanističkim kriterijumima. Taj grad neće znati za probleme koji muče Njujork, od brda smeća na ulicama do već hroničnih saobraćajnih gužvi.

Ipak, urbaniste zabrinjava džinovski oblakoder usred Tramp sitija. Tako nešto još nije viđeno. Taj super-oblakoder koji je projektovao arhitekta Helmut Jahn sa svojih 150 spratova dosegnuće visinu od 548 metara, dakle višu od pola kilometra, i tako oboriti svetski rekord. Čuveni neboder Sears u Čikagu sa 110 spratova i 477 metara visine, dosad najviši na svetu, naći će se sada na drugom mestu.

Slede: Svetski trgovinski centar na Menhetnu, 443 m, Empire State Building, 410 m, i neboder izdavačke kuće Mc Graw Hill, također na Menhetnu, 396 m.

Ipak, visina je samo jedan element „superiornosti“ ovog novog nebodera, koji će na vrhu završavati jednim obeliskom. Od drugih nebodera razlikovaće se po posebnoj tehnici građenja i po najsavremenijoj građevinskoj opremi.

S gradnjom nebodera počelo se u Čikagu pre jednog veka. Kad se gradi neboder, postoji opasnost da se on pod pritiskom vetra sruši. Na takvoj visini vetar je uvek prilično jak pa neboderi uopšteno imaju tendenciju da se naginju, iskrivljuju i oštećuju, a dolazi i do pucanja unutrašnje strukture. Na višim spratovima svaki neboder se pomalo njiše i škripi poput broda u oluji, premda već postoje sistemi za stabilizaciju.

Oni koji stanuju na takvim visinama često imaju smetnje vrlo slične morskoj bolesti. Ali novi neboder, zbog posebne konstrukcije, trebalo bi da se bolje odupre sili vetrova i udarima zemljotresa. Maksimalna oscilacija, uveravaju konstruktori, neće preći 20 cm, računajući od sredine građevine, dok kod drugih nebodera ona može doseći i do 70 cm.

Da bi bili potpuno sigurni, inženjeri su već proverili otpornost pojedinih delova konstrukcije u tunelima s vetrom koji se upotrebljavaju za ispitivanje aviona. Baterije kompjutera spojene sa stabilizatorima na višim delovima nebodera moraju obezbediti ravnotežu.

Trampov super-oblakoder biće zapravo neka vrsta mašinerije za stanovanje. Liftovi će biti vrlo brzi, a na najviše spratove voziće ekspresni liftovi koji se neće zaustavljati na nižim spratovima. Ali zbog uštede prostora i ekonomičnosti, takvih će liftova biti relativno malo. S druge strane, liftovi će biti spojeni s vodoravnim sistemom prevoza. Izlazeći iz lifta, stanar zgrade će odmah naići na tihi električni minibus, koji će ljude razvoziti po spratovima.

Stanari će uživati i udobnost i raskoši svake vrste. Tu je, svakako, i sistem klima uređaja za celu zgradu, a smeće će se spaljivati odmah u džinovskim pećima. U slučaju požara alarmni sistemi aktiviraće automatsko gašenje. Poštu će po spratovima raznositi robot-kolica. Preko zatvorene TV mreže moći će da se obavlja kupovina u podzemnim supermarketima. Šta još?

„Biće i drugih zadovoljstava“, obećava Donald Tramp. U prvom redu zadovoljstvo da se stanuje u zgradi dostojnoj 21. veka. I da se s visine gleda na oronuli Njujork, metropolu koja pripada prošlosti.

(RS magazin, 1987.)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.