U trendu

Klimatske promene nam menjaju način ishrane: Ostaćemo bez omiljenih namirnica

Kada se govori o klimatskim promenama, naglasak je obično na učestalim vremenskim ekstremima, poput toplotnih talasa, snažnih oluja i orkanskih vetrova. Međutim, rast globalne temperature snažno će se odraziti i na globalnu proizvodnju hrane. Pritom će na udaru biti i neke od naših omiljenih namirnica.

Naučnici već dugo sastavljaju popis namirnica koje bi u budućnosti mnogima mogle postati nedostupne, a među njima su i čokolada, kafa, vino, banane, kikiriki, javorov sirup i drugi, prenosi Jutarnji list.

Čokolada

Foto: jackmac34/pixabay.com

Prema nekim nutricionistima, čokolada je najsavršenija hrana na svetu, koja uz čaroban okus ima i niz blagotvornih učinaka na zdravlje, naravno, ako se ne preteruje s konzumacijom. Najviše čokolade pojede se u Švajcarskoj, više od osam kilograma po stanovniku godišnje, a prosečan Hrvat godišnje pojede oko tri kilograma, što je manje od evropskog proseka, koji iznosi oko 5,5 kilograma na godinu. Glad za čokoladom raste i u Kini i Indiji, gde je potražnja u posljednjih pet godina porasla za 50 odsto.

No naučnici već godinama upozoravaju da bi čokolada već 2030. godine mogla postati nedostupna i skupa, svojevrsni luksuz poput kavijara. Razlog toga su klimatske promene te gljivična i virusna oboljenja koja pogađaju kakaovac, stablo iz čijih se zrna dobija čokolada.

Kakovac ili Theobroma cacao stablo je tropskih šuma plitkog korenja koje raste na vlažnom i toplom tlu, na temperaturama oko 20 Celzijevih stupnjeva na uskom području severno i južno od ekvatora. Najveći proizvođači kakaa danas su Obala Slonovače i Gana (drže 60 odsto udela) te Indonezija i Nigerija. No, porast temperature za 2,1 Celzijev stupanj do 2050. godine, koji se predviđa ako emisije stakleničkih plinova nastave rasti kao dosad, mogao bi u narednih 30 godina gotovo uništiti ovu biljku, a samim tim i industriju čokolade, saopštila je američka Agencija za oceane i atmosferu (NOAA).

Nadalje, kakaovac je jako osetljiv na bolesti, posebno na gljivična oboljenja. Tako se 1988. godine u Brazilu pojavilo gljivično oboljenje nazvano veštičja metla, koje je u godinu dana uništilo 80 odsto plantaža. Ta je katastrofa smaknula Brazil s trona vodećeg svetskog proizvođača kakaa te izazvala političke i socijalne tenzije u zemlji jer je većina uzgajivača s porodicama, uglavnom iz pokrajine Bahia, napustila plantaže.

Kafa

Foto: TravelCoffeeBook/Pixabay.com

Više od polovice vrsta divlje kafe ugroženo je i preti im izumiranje, upozorili su početkom ove godine britanski naučnici. Od 124 vrste divlje kafe, 75 vrsta je ugroženo zbog seče šuma, klimatskih promena te širenja bolesti i štetnih vrsta. Nadalje, od tih 75 ugroženih vrsti, 13 je kritično ugroženih, 40 je ugroženih i 22 je osetljivih. Danas se kafa uzgaja u 70 zemalja sveta, a 60 odsto zrna potiče od sorte Coffea arabica, čija su stabla pre 1400 godina iz Etiopije presađena u Jemenu. Zrna arabike imaju blag i prrfinjen ukus uz koji se svakoga dana razbuđuju stotine miliona ljudi, a njihov najveći proizvođač je Brazil.

Međutim, globalno zagrevanje postalno je ozbiljna pretnja arabiki. Biljka arabika voli blage temperature koje se u proseku kreću između 18 i 22 stepeni. Stoga ta biljka dobro uspeva u planinskim delovima tropskih područja na nadmorskim visinama između 1000 i 2000 metara. No, kako globalna temperatura raste, tako raste i donja granica na kojoj se kafa uzgaja. Na primer, u Kolumbiji se kafa nekad uzgajala na 1000 metara nadmorske visine, a sada ispod 1200 metara nadmorske visine ima vrlo malo biljaka arabike. Ugrožena je i Coffea robusta, na kojoj počiva 40 odsto svetske proizvodnje kafe, a čiji je najveći svetski proizvođač Vijetnam. Koristi se kao jeftinija zamena za arabiku, ali ima gorko-kiseo ukus koji se mnogima ne sviđa. Stoga se često meša s arabikom.

Osim direktne prijetnje arabiki i robusti, divlje podvrste od kojih zavisi poboljšanje njihovih semena takođe su u opasnosti.

Proizvođačima trebaju divlje podvrste jer imaju potrebne gene za razvoj kafa otpornih na bolesti i klimatske promene.

U svetu postoji 100 miliona uzgajivača kafe i ako oni izgube mogućnost uzgoja kafe ili ostvarivanja zarade, to će stvoriti ogromne probleme.

Banane

Foto: Couleur/pixabay.com

Da su banane – najomiljenije voće i četvrta najvažnija prehrambena namirnica na svetu – opasno ugrožene, naučnici upozoravaju već petnaestak godina. S jedne strane, i bananama prete klimatske promene, a s druge strane, one su jako prijemčive na gljivična oboljenja. Razlog velike osetljivosti banana na bolesti njihova je genetska jednoličnost: to voće, koje često budi seksualne asocijacije, zapravo je sterilni mutant bez semena. Komercijalne banane stoga se razmnožavaju kloniranjem, a odsutnost seksualne reprodukcije, koja daje genetsku raznolikost i živahnost, čini je ranjivom na brojne bolesti. Tako glavnoj svetskoj komercijalnoj sorti Cavendish preti tzv. Panamska bolest, izazvana gljivicom roda Fusarium. Cavendish je postala primarna sorta banana 1960-ih godina kada je dotad dominantna varijanta Gros Michel doslovce izbrisana, takođe zbog gljivičnog oboljenja. Oni koji su probali obe sorte kažu da je Gros Michel bio ukusniji.

No naučnici poslednjih godina pokušavaju primeniti genetski inženjering kako bi spasili banane. Tako je tim naučnika s Tehnološkog univerziteta u Queenslandu pre dve godine genetski modifikovao sortu Cavenendish kako bi bila otporna na gljivicu Fusarium. Nadalje, mladi južnokorejski naučnik Jae-Young Yun iz Instituta za temeljnu nauku u Daejeonu i njegov tim rade na primeni nove tehnologije CRISPR-Cas9.

– Kreiraćemo bananu tako da bude otporna na gljivicu Fusarium pre nego što sorta Cavendish iščezne – utvrdio je Jae-Young Yun za Technology Review.

Vino

Foto: Grutka/Pixabay.com

Klimatske će promene značajno uticati na proizvodnju vina, upozoravaju naučnici. Iako je globani porast temperature za oko jedan stepen u poslednjih stotinu godina pozitivno uticao na vinsku industriju u Evropi te rezultirao boljim kvalitetom ubranog grožđa, takva se situacija neće zadržati narednih decenija.

– Dosad je dobra godina bila vruća godina. No najtoplije godine u Francuskoj, 2003. godine, berba grožđa bila je čak mesec dana ranije nego što je to uobičajeno i rezultati nisu bili dobri. To bi mogao biti dobar pokazatelj smera kojim idemo. Ako temperatura nastavi da raste, vinogradi to neće moći izdržati – rekla je Elizabeth Wolkovich s Harvarda.

Ona je 2014. godine organizovala konferenciju na kojoj je, između ostalog, rečeno da bi se idućih decenija proizvodnja vina iz južne Evrope mogla preseliti na sever, a iz Kalifornije na područje kanadsko-američke granice. Nadalje, studija Elizabeth Wolkovich i njenih saradnika, objavljena u Nature Communications prošle godine, pokazala je da od 1100 postojećih sorti vinove loze, njih samo 12 – što je oko jedan odsto – čine većinu naših omiljenih vina.

Upravo će se te sorte naći na udaru klimatskih promena jer rastu na područjima koja će narednih decenija pogoditi suše. No, naučnici smatraju da bi se industrija vina mogla odupreti globalnom zagrevanju ako vinogradari počnu iskorištavati raznolikost ostalih 1088 sorti vinove loze.

2 komentara
  1. Anonimni

    Svi ove mocne zivotne namirnice su pod rizikom klimaskih promena sem banane ,pa mi nije jasno kako naucnici ne mogu da preduprede gljivicno oboljenje postojece “ komecijalne „banane „,posebno sto nameavaju genetskim inzenjeringom da sprece ,a zaso onda pri kloniranju banane ne ucine to,jer clanak na jednostavan nacin upucuje na takav vid reproduktivnog toka.ove idealne vocke.Osim toga kao potrosac navedenih smatram da treba da imaju jace cene da ih prosecni potrosaci ne bi ,na neki nacin eksploatisali a toliko truda ima oko proizvodnje,ocuvanja .Cena mora .iako sam potrosac,da bude vrednos robe.Banane su oduvek smatrane ,kao i ostale kakao,kafa ,cokolada ,vino,izuzetno pozeljnim prehrambenim ariklima,koje ne smemo ,olako bacai,dozvoliti da propadnu.

  2. Anonimni

    Njveci lazovi,

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike