Koliko daleko od mesta pada atomske bombe treba da budete da biste preživeli udar?

Prošlo je skoro 80 godina od pada dve atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Ubijeno je 129.000 ljudi, a ove bombe uzrokovale su brojne bolesti i smrti u mnogim narednim godinama.

Danas na svetu postoji oko 12.700 nuklearnih bojevih glava. Dakle, šta bi se dogodilo u slučaju nuklearnog rata?

Tačan uticaj atomske bombe ne može se tačno procijeniti – to zavisi od mnogih faktora, uključujući i vremensku prognozu, vreme detonacije, mesta pada i da li eksplodirala u vazduhu ili na tlu.

Kao što video objašnjava, otprilike 35 posto energije nuklearne eksplozije oslobađa se u obliku toplotnog zračenja. Budući da toploto zračenje putuje približno brzinom svetlosti, prva stvar koja će vas pogoditi je bljesak zaslepljujuće svetlosti i toplote.

Sama svetlost je dovoljna da izazove nešto što se zove bljesak slepila – obično privremeni oblik gubitka vida koji može da potraje nekoliko minuta.

Video razmatra bombu od 1 megatona, koja je 80 puta veća od bombe detonirane iznad Hirošime, ali mnogo manja od mnogih modernih nuklearnih oružja.

Za bombu te veličine, ljudi udaljeni do 21 km doživeli bi brzo slepilo po vedrom danu, a ljudi udaljeni do 85 km bili bi privremeno oslepljeni u vedroj noći.

Toplota je problem za one koji su bliži eksploziji. Blage opekotine prvog stepena mogu se pojaviti na udaljenosti do 11 km, a opekotine trećeg stepena – one koje uništavaju kožno tkivo i stvaraju plikove na kožnom tkivu – mogu da zahvate svakoga ko je udaljen do 8 km.

Opekotine trećeg stepena koje pokrivaju više od 24 posto tela verovatno bi bile smrtonosne ako ljudi odmah ne dobiju lekarsku pomoć, piše Klik.hr.

Ove su udaljenosti promenjive, ne zavise samo od vremena, već i od toga šta nosite – bela odeća može da reflektuje deo energije eksplozije, dok će je tamnija odeća apsorbovati.

Ipak, malo je verovatno da će to napraviti veliku razliku za one koji su dovoljno nesretni da budu u središtu eksplozije.

Temperature u blizini mesta udara, u samom trenu eksplozije u Hirošimi, procenjene su na 300.000 stepeni Celzijusa – što je otprilike 300 puta više od temperature na kojoj se tela kremiraju, tako da su ljudi skoro trenutno svedeni na najosnovnije elemente, poput ugljenika.

Zašto su od atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki ostale senke na pločnicima?

Ali za one koji su malo udaljeniji od središta eksplozije, osim toplote, treba razmotriti i druge efekte. Eksplozija takođe odbacuje vazduh od mesta udara, stvarajući nagle promene pritiska vazduha koji mogu da zgnječe predmete i sruše zgrade.

U radijusu od 6 km bombe od 1 megatona, talasi eksplozije proizveli bi 180 metričkih tona sile na zidove svih dvospratnih zgrada i brzinu vetra od 255 km/h. U radijusu od 1 km, vršni inspiracioni pritisak je četiri puta veći, a brzina vetra može doseći 756 km/h.

Tehnički, ljudi mogu da izdrže toliki pritisak, ali većina ljudi bi nastradala od pada zgrada.

Ako nekako preživite sve to, još uvek se morate nositi s radijacijom – i radioaktivnim česticama. AsapSCIENCE se toga dotiče u videu, ali trajni efekti na planetu su dugotrajniji nego što biste mogli očekivati.

Na primer, simulaciona studija objavljena 2019. godine pokazala je da bi nuklearni rat između Sjedinjenih Država i Rusije gurnuo Zemlju u nuklearnu zimu za nekoliko dana, zbog nivoa dima i čađi ispuštenih u atmosferu.

Takođe znamo da radioaktivne čestice mogu da putuju neverovatno daleko; nedavna studija pokazala je da su ostaci radioaktivnog ugljenika iz hladnoratovskih testiranja atomske bombe pronađeni u Marijanskom rovu, najdubljoj tački u Tihom okeanu, ali i na svetu.

Koliko daleko od mesta udara morate da budete da biste preživeli eksploziju?

Kada bi nuklearna bomba od 50 Mt pala na Beograd, procenjuje se da bi bilo 793.730 poginulih i 223.420 povređenih.

U bilo kojem razdoblju od 24 sata, u rasponu svetlosti (1 psi) simulirane detonacije u proseku se nalazi 1,296,403 ljudi.

• Radijus zračenja (500 rem): 5,05 km (smrtonosna doza, fatalne posledice unutar 1 meseca; 15% preživelih će na kraju umreti od raka kao posledice izloženosti radijaciji)
• Radijus vatrene kugle: 6,01 km (113 km²) oštećenje na tlu zavisi od visine detonacije. Ako dodirne tlo, količina radioaktivnih padavina se značajno povećava
• Radijus oštećenja od teške eksplozije (20 psi): 8,02 km (202 km²) – betonske zgrade su teško oštećene ili srušene, smrtnost je gotovo 100%
• Radijus umerenog oštećenja od eksplozije (5 psi): 16,9 km (894 km²) – većina stambenih zgrada se urušava, smrtnost je velika, nastaju požari
• Radijus blagog oštećenja od eksplozije 1 psi): 43,3 km (5.900 km²) – stakleni prozori će popucati, što može da izazove mnoštvo povreda
• Radijus toplotnog zračenja (opekotine 3. stepena): 51,4 km (8.290 km²)

Evo kako preživeti prvi sat nakon eksplozije atomske bombe:

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.