Lekar koji je sam sebe operisao da ne bi umro (video)

Leonid Rogozov imao je tek 27 godina kad je 1961. stacioniran na Antarktik, u tadašnjoj sovjetskoj bazi kao lekar. On je bio medicinska ispomoć u sovjetskoj antarktičkoj ekspediciji koja je tamo poslata da sagradi novu bazu. To su i učinili u februaru 1961. Ali, dva meseca kasnije Leonidov život je bio ugrožen.

Ispočetka je mislio da je reč samo o prehladi, sa simptomima malaksalosti i umora. Međutim, nedugo nakon toga javile su se i probavne smetnje, kao i jaki bolovi u donjem delu trbuha, baš na sredini između pupka i desnog kuka. Leonid je znao – imao je upalu slepog crijeva. U dnevnik je tada zabeležio:

– Čini se da imam upalu slepog creva. Ćutim o tome, čak se i smešim. Zašto da plašim svoje prijatelje kad ne mogu da mi pomognu. Jedini susret polarnih istraživača s medicinom najverovatnije je zubarska stolica.

Precizan plan operacije

Akutna upala crvuljka ili slepog creva može se pojaviti u bilo kom dobu, a najčešća je kod dece ili ranim dvadesetim godinama. Statistički gledano, nešto je češća u muškaraca, a iako se problem jednostavno rešava uklanjanjem slepog creva, Leonid je bio u velikom problemu – on je bio jedini lekar koji je to mogao da uradi.

U Rusiju se nije mogao vratiti jer je put od Rusije do Antarktika trajao 36 dana brodom, a prevoz avionom nije bio moguć zbog snega i velikih mećava. Odlaganje operacije samo je povećavalo rizik od smrti svakim novim danom, jer pocepano slepo crevo najčešće uzrokuje sepsu, koja nastupa već u nekoliko sati.

Veče pre nego je odlučio da operiše sam sebe, zapisao je u dnevnik:

– Nisam uopšte spavao. Boli me kao sam đavo… To je to… Moram razmišljati o jedinom mogućem rešenju, a to je da se sam operišem. To mi izgleda skoro nemoguće, ali ne mogu da sklopim ruke i predam se. Ne mogu se prepustiti i odustati, a da ništa ne pokušam da uradim.

Narednog dana Rogozov je počeo eksperimentalnu operaciju slepog creva, za šta se odlučio u dogovoru s kolegama, a napravio je i detaljan i precizan plan operacije.

Odustao od ogledala, zbunjivala ga obrnuta slika

Svako je imao svoja zaduženja. Dvojicu, vozača i meteorologa, zadužio je da mu dodaju instrumente i da drže lampu i ogledalo pomoću kojeg bi video šta tačno radi. Jedan je bio u sobi u slučaju da nekome od pomoćnika bude loše.

Posle operacije, njegovo opšte stanje se poboljšalo, temperatura mu se nakon pet dana vratila u normalu dok je konce uklonio nakon sedam dana.

– To je bilo zapanjujuće dostignuće, a najvažnije je da je dobio još jednu šansu za život – rekao je njegov sin Vladislav.

Dve nedelje nakon prve ikad učinjene samostalne operacije, Rogozov se vratio na dužnost.

– Bilo mi je žao mojih asistenata, kada sam ih pogledao bili su totalno beli od straha i šoka. I ja sam bio uplašen, ali čim sam sebi dao prvu injekciju, nekako sam se automatski prebacio u ulogu hirurga i prestao sam da sebe doživljavam kao pacijenta – ispričao je kasnije Rogozov.

Iako mu je prva ideja bila da koristi ogledalo, uskoro je od nje odustao jer mu je obrnuta slika bila vrlo zbunjujuća. Na kraju se oslonio samo na dodir i to bez rukavica. Sve je ukupno trajalo sat i 45 minuta. Nakon što je sebi uklonio slepo crijevo, znao je da je doneo pravu odluku, jer bi ono, da nije uklonjeno, puklo za manje od 24 sata.

Ruski planinar operisao hematom

Sličnu stvar kao i Rogozov uradio je i hrabri ruski planinar, dokazujući da su kao nacija zaista specifični po svojoj hladnokrvnosti. Anonimni penjač, četiri dana nakon što je povredio potkolenicu, shvatio je da će se u tom stanju vrlo teško spustiti s planine. Hematom je postajao sve veći i osim bola uzrokovao i smanjenu funkcionalnost noge. Rus je zbog toga odlučio da sam na sebi izvede jednostavnu operaciju.

Prvo je nogu ohladio snegom, a nakon toga je zarezao i počeo s izbacivanjem ugruška. Objasnio je da bol koro uopšte nije osetio zahvaljujući snegu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.