Ljudi koji usvoje ove navike imaće odlično pamćenje u starosti
Starost je veliki faktor rizika za demenciju, krovni izraz za različite poremećaje mentalnog zdravlja poput Alchajmerove bolesti. Kako neko stari, pamćenje i moć koncentracije opadaju. Međutim, proces starenja ne mora nužno biti jednak neizbežnom opadanju pamćenja. Određene navike i osobine ličnosti povezane su sa održavanjem dobrog pamćenja čak i u starosti.
1. Intelektualna stimulacija i kognitivne aktivnosti
Uključivanje u intelektualno stimulativne aktivnosti predstavlja stalne izazove za mozak, pomažući da se održe kognitivne funkcije. Zagonetke, igre, čitanje i učenje novih veština su sve primeri aktivnosti koje mogu da podrže pamćenje u starosti. Kontinuirana mentalna stimulacija promoviše formiranje novih neuronskih veza i jača postojeće, doprinoseći otpornoj memoriji.
2. Radoznalost i doživotno učenje
Jedan od ključeva za očuvanje kognitivne funkcije u starosti je doživotna posvećenost učenju i radoznalosti. Pojedinci koji održavaju radoznalo razmišljanje i aktivno traže nova iskustva, ideje i izazove pružaju svom mozgu kontinuiranu stimulaciju. Uključivanje u aktivnosti koje zahtevaju mentalni napor, kao što je učenje novog jezika ili vežbanje muzičkog instrumenta, podstiče rast i povezanost neurona, doprinoseći otpornoj memoriji.
3. Spremnost da se iskuse nove stvari
Otvorenost za nova iskustva nije samo osobina koja obogaćuje život, već i ona koja pozitivno utiče na kognitivno zdravlje. Otvoreni pojedinci imaju tendenciju da prihvate promene, istražuju različite perspektive i traže nove situacije. Ova otvorenost može dovesti do fleksibilnijeg i prilagodljivijeg kognitivnog pristupa, pomažući da se ublaže efekti kognitivnog pada u vezi sa godinama.
4. Savesnost i spremnost da se izabere zdrav način života
Savesni pojedinci, koje karakterišu osobine kao što su organizovanost, odgovornost i disciplina, često biraju način života koji podržava opšte zdravlje. Redovno vežbanje, uravnotežena ishrana i dovoljno sna su sastavni delovi savesnog načina života i igraju ključnu ulogu u održavanju kognitivnih funkcija. Vežbanje je, posebno, povezano sa poboljšanim protokom krvi u mozgu i oslobađanjem neuroprotektivnih supstanci koje podržavaju kognitivnu otpornost.
5. Društveni angažman i emocionalne veze
Ljudska bića su inherentno društvena bića, a održavanje jakih društvenih veza je ključno za kognitivno zdravlje. Redovno društveno angažovanje pruža mentalnu stimulaciju, emocionalnu podršku i osećaj pripadnosti — sve to doprinosi kognitivnoj otpornosti. Pokazalo se da smisleni odnosi i emocionalne veze pozitivno utiču na pamćenje i ukupne kognitivne funkcije u starosti.
6. Otpornost i prilagodljivost
Otpornost, sposobnost da se vratite od izazova i prilagodite se promenljivim okolnostima, je osobina koja može pozitivno uticati na kognitivno zdravlje. Život je pun uspona i padova, a pojedinci koji razviju otpornost bolje su opremljeni da se nose sa nedaćama, a da ne podlegnu njihovim negativnim efektima na pamćenje. Negovanje otpornosti podrazumeva negovanje načina razmišljanja koji prihvata promene i gleda na neuspehe kao na prilike za rast.
7. Emocionalna stabilnost i mentalno blagostanje
Emocionalna stabilnost, koju karakteriše sposobnost efikasnog upravljanja emocijama, doprinosi opštem mentalnom blagostanju. Emocionalna regulacija je ključna za održavanje kognitivne funkcije, jer fluktuacije u raspoloženju i emocionalni stres mogu uticati na pamćenje. Pojedinci koji daju prioritet mentalnom zdravlju, traže podršku kada je to potrebno i praktikuju emocionalnu brigu o sebi verovatno će doživeti bolje kognitivne rezultate u svojim kasnijim godinama.
8. Redovna fizička aktivnost
Redovno vežbanje je kamen temeljac zdravog načina života, a njegove prednosti sežu od fizičkog blagostanja do kognitivnog zdravlja. Fizička aktivnost je dosledno povezana sa poboljšanim kognitivnim funkcijama, uključujući pamćenje, pažnju i izvršnu funkciju. Uključivanje aerobnih vežbi, treninga snage i aktivnosti koje promovišu ravnotežu mogu doprineti održavanju kognitivne otpornosti u starosti.
9. Hrana i uravnotežena ishrana
Dobro izbalansirana i hranljiva ishrana je neophodna za opšte zdravlje, uključujući zdravlje mozga. Konzumiranje hrane bogate antioksidansima, omega-3 masnim kiselinama, vitaminima i mineralima podržava optimalnu funkciju mozga. Određeni hranljivi sastojci su posebno povezani sa kognitivnim zdravljem, kao što su omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribi i antioksidansi prisutni u voću i povrću. Usvajanje ishrane koja hrani telo i um može doprineti očuvanju pamćenja u starosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.