Loše vesti za sve ljubitelje kafe: Ostajemo li bez omiljenog napitka?

Roman Grüter, bionaučnik sa Univerziteta primijenjenih nauka u Cirihu kaže da naučnici već duže vreme upozoravaju na to da klimatske promene povećavaju pritisak na uzgajivače kafe u skoro svim regijama sveta, zbog čega bi taj mnogima omiljeni napitak mogao da postane luksuzna roba.

Višenedeljne obilne kiše ne prestaju u brdima oko Viktorijina jezera u istočnoj Ugandi, prkoseći uobičajenim obrascima padavina i nagoveštavajući potencijalnu katastrofu za lokalnu privredu.

Uzgajivači više ne mogu da se uzdaju ni u kišu ni u sunce, a uzgoj kafe u toj je zemlji temelj kada su u pitanju radna mesta. I ostali poljoprivrednici u regiji izveštavaju o velikim gubicima u prošlosezonskoj žetvi, prenosi Poslovni.hr.

Gubitak useva ukazuje na dugoročan problem

Ugandska vlada želi da poveća proizvodnju kafe na 20 miliona vreća godišnje do 2030. i potisne Etiopiju kao najvećeg proizvođača kafe u Africi, ali naučnici su skeptični prema njihovim planovima jer gubitak useva ukazuje na ozbiljan i dugoročan problem.

“Primećujemo da klimatske promene povećavaju pritisak na uzgajivače kafe u skoro svim regijama sveta”, kaže Grüter pa dodaje da se to odavno odražava na cenu kafe.

Prošle godine statistička kancelarija Eurostat upozorila da bi kafa mogla da postane luksuzna roba. Uz opštu inflaciju, kao glavni krivac se spominje sve manje useva, što je posledica klimatskih ekstrema.

Ni u Brazilu to nije novost.

“Poslednjih smo godina svedočili većim klimatskim katastrofama”, kaže Márcio Fereira, predsednik brazilskih izvoznika kafe.

Velika suša u državi Espírito Santo, ključnom proizvođaču kafe robuste u Brazilu, već je uticala na lošiju žetvu u zemlji s 13 miliona stanovnika.

Sa naučnog gledišta takvi događaji ne iznenađuju.

Usevi kafe pogođeniji klimatskim promenama od ostalih useva

Prof. Grüter i njegov istraživački tim otkrio je da kafa znatno više pati od klimatskih promena u odnosu na ostale izvozne proizvode poput avokada ili indijskih oraščića.

“Posebno zrno arabice vrlo je osetljivo i loše reaguje na više temperature”, kaže stručnjak.

Biljka kafe voli toplu, vlažnu klimu tropskih krajeva. Slično kao kod vinove loze, promene temperatura i promene koje nastaju u tlu odmah se uočavaju u ukusu i kvalitetu.

Dugoročno i globalno gledano, sve više temperature pravi su raj za štetočine čak i na visinama koje su se pre smatrale sigurnima.

I kratkoročne ekstremne nepogode otežavaju uzgoj

Istovremeno se uzgajivači kafe u celom svetu moraju pripremiti na kratkoročne ekstremne vremenske nepogode kao što su suše, oluje i poplave.

Honduras, koji je uz Brazil i Vijetnam veliki izvoznik kafe u zemlje EU-a, već je pogođen dvema različitim uticajima klimatskih promena.

“Proizvodnja kafe u Hondurasu u padu je već pet godina”, kaže Napoleón Matute, stručnjak na honduraškom Institutu za kafu.

Tu srednjeameričku državu smeštenu između Kariba i Pacifika neprestano pogađaju uragani. Stručnjaci za klimatske promene smatraju da one nužno ne uzrokuju učestalije tropske oluje, ali su one razornije, a istovremeno se povećava i učestalost suša u zemlji.

Premeštaj uzgoja kafe na veću nadmorsku visinu?

Grüte kaže da postoji nekoliko alternativnih opcija i novih regija za uzgoj kafe. Etiopija i jugozapadna Kenija verovatno će morati da pronađu nova područja za uzgoj.

Ali Christoph Gornott, šef Katedre za analizu agroekosistema na nemačkom Univerzitetu u Kasselu i Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime kaže da to i nije poseban razlog za optimizam.

On tvrdi da je premeštanje uzgoja kafe na veće nadmorske visine skoro nemoguće.

Čak i ako tamo vladaju temperature pogodne za njen uzgoj, uslovi u tlu mogu smanjiti kvalitet kafe. Prema Gornottu zrna kafe postižu najbolji kvalitet u blago kiselom tlu bogatom hranjivim materijama. Dodaje i da u potencijalno novim regijama nedostaju potrebno znanje, iskustvo i infrastruktura.

Manjak radne snage zbog iseljavanja

Postoji još jedan problem, posebno u Hondurasu. To su migracije koje podstiču klimatske promene.

Zbog toga se primećuje manjak radne snage na lokalnim farmama kafe, kaže stručnjak za kafu Matute.

Sve više ljudi napušta plantaže nakon tropskih oluja ili poplava koje uzrokuju velike štete. Dodaje da je u Hondurasu trenutno oko 100.000 proizvođača kafe, a većinu čine mali poljoprivrednici koji su najugroženiji.

Gornott predviđa da će se i velike kompanije koje se bave proizvodnjom kafe verovatno u budućnosti suočiti s problemima jer su počele da se mešaju različite vrste kafe da bi postigle konzistentan ukus napitka prepoznatljivog kvaliteta.

On veruje da će klimatske promene znatno otežati postizanje jednakog kvaliteta i kvantiteta u budućnosti pa predlaže mere prilagođavanja – odmah.

Potencijal za uzgoj kafe u mešovitim kulturama?

Brazil je pouku izveo iz teške suše koja je zemlju pogodila pre skoro 10 godina. Poljoprivrednici su morali nanovo da osmisle čitav proizvodni proces: proizvođači su morali da nauče kako efikasnije da prikupljaju vodu, obradive površine su smanjene, a produktivnost je poslednjih godina povećana.

Gornott vidi veliki potencijal za uspešan uzgoj kafe u mešovitim kulturama.

Kaže da više biljke stvaraju senku za useve kafe, štite tlo od erozije nakon obilnih kiša i povećavaju sadržaj ugljenika i hranjivih materija u tlu.

Ovakva vrsta uzgoja doprinosi i sprečavanju rasta temperatura – ali samo do jednog stepena Celzijusovog.

“Ipak sadašnje nam prognoze predviđaju otopljenje od tri stepeni Celzijusa. A u tom temperaturnom rasponu dosežemo granicu koja nam neće omogućiti primenu mera za prilagođavanje”, upozorava Gornott.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.