Na Marsu postojao okean: Razorio ga – megacunami (video)

Veliki okean prostirao se na severnoj hemisferi Marsa, tvrde naučnici, dok cunami nije razorio sve…

Istorija te planete posmatra se koliko i istorija Zemlje, a razmišljanja i istraživanja o Marsu dovela su naučnike do uverenja kako je ova četvrta planeta od Sunca, danas beživotna i pusta, nekada imala ogromni okean.

Poslednja studija tako tvrdi da je, poput Zemlje, Mars pogodio veliki megacunami, koji je pokrenuo veliki asteroid, prenosi hrvatski „Ekspres“.

Teorija se bazira i na snimcima Zemljine transformacije od 65 miliona godina u našoj istoriji i asteroida Čiksuluba, koji je odgovoran i za izumiranje dinosaurusa.

Ne postoji čvrsto objašnjenje kako je taj megacunami delovao na Mars, ali se pretpostavlja da je mogao da stvori talase više i od 300 metara, piše „Popular mehaniks“.

Astronom iz francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja Fransoa Kostar glavni je autor ove studije koja tvrdi kako se taj razorni cunami dogodio pre oko 3,5 milijardi godina na severnoj hemisferi. Svoje tvrdnje izneo je nakon što je, u maniru pravog detektiva koji istražuje mesto zločina, pregledao celu planetu. Studija je obuhvatila „10 kompleksnih kratera i njihove lokacijske i geomorfološke karakteristike“ i kakav bi uticaj na njih imao cunami visok poput Krajslerove zgrade.

„Među njima krater Lomonosov pokazuje jedinstven topografski plan“, što ga čini najverovatnijom metom asteroida koji je uzrokovao masivni cunami, navodi se u studiji.

Krater je nazvan po Mihailu Vasiljeviču Lomonosovu, ruskom naučniku i pesniku iz 18. veka. Krater ima prečnik od 120 metara i formiran je u razdoblju kasnog hesperijana. Samo jedan takav pronađen je na Zemlji, ali ovi krateri su tipični za Mars.

Ovaj je krater u potpunosti drugačiji od onih na Zemlji, a ponajviše, kako naglašava studija, zato što se „neki tragovi mogu objasniti samo uz upotrebu morskog konteksta, upotrebljavajući prolaznu šupljinu u trenutku udara u plitki okean“.

Tako njegova jedinstvena obeležja ukazuju na jedinstvenu kreaciju. Venac tog kratera koji ga okružuje, visine je slične dubini tog okeana na Marsu, a sličan je i morskim kraterima na Zemlji.

„Morska formacija Lomonosovog kratera pokazuje kako bi to mogao biti izvorni krater cunamija“, napominju naučnici.

Međutim, postoji i paradoks koji se tiče postojanja okeana na Marsu u tom trenutku.

„Okean je mogao biti u potpunosti zamrznut ubrzo nakon formacije, pa je tako mogao i da spreči formiranje događaja koji su doveli do cunamija“, ističu, s druge strane, naučnici koji nisu radili na ovoj studiji.

„Da je bilo toplo, okean bez leda mogao je proizvesti fluvijalnu eroziju terena mnogo opsežniju nego što je ranije saopšteno“, napominju oni.

H. Aleksis Rodrigez sa instituta u Tusonu, koji je pomogao u otkriću cunamija 2016. godine, takođe je skeptičan oko vremenskih proračuna.

„Bilo bi to kao da sam kupio listić za lutriju i u SAD i Kanadi, i da su oba dobitna“, naglašava Rodrigez.

„Pošteno je reći da još uvek ne razumemo u potpunosti istoriju klime na Marsu, a nastavićemo da poboljšavamo modele koje koristimo“, rekao je Pol Birn, koji nije bio uključen u studiju.

Ako sve prođe u redu, naučnici bi priliku za istraživanje geološke istorije planeta mogli da dobiju tokom misije istraživanja Marsa 2020. godine.

(Sputnjik)

Napišite komentar